Prosvetni glasnik

58

Просветни Гласник

Има још један трећи правац, у коме се развија акдија Университета представљао више-мање затворен круг привилегисаних лица, племстве и он заслужује пуну пажњу. Док је некада у средњем веку Университет научењака, дотле последњих деценија осетила се обострана тежња: или да се наука унесе у што шире слојеве народа или пак сам народ тражи да мј се изложе научне истине што јасније и разумљивије. Подизање општег нивоа образовања народног на виши ступањ, развитак и снажење духовних особина и код нижих друштвених редова постала је лозинка готово свих академски образованих људи. Уместо некадашњег аристократског гледишта, по коме су уметност и знање били привилегије малог круга избраника, све већма се од стране самих научника тако рећи демократисас појам научнога знања. У овом погледу предњачили су страни Университети, нарочито у Енглесокј и Америци. Минстерберг у своме делу (Вк Атепкапег) „0 духовном и социалном животу Американаца" за ироширивање рада Университета вели: „Његов је циљ да научне снаге и научна ередства виших нросветних установа иско^ исти за широке масе. То је често био управо захтев политичке демократије, да се колежи и Университети не ограниче само на узак круг редовних студената, већ да се морају распрострети на грађане — паланчане и на занатлије". Овакав покрет са сличном тенденцијом осетио се и у свима већим европским Университетима. Тога ради поред државне помоћи организована су била у разним местима друштва университетских наставника и пријатеља народног просвећивања са задатком да се са резултатима научног испитивања у виду популарних предавања упознају шири кругови друштвени оод руководством и уз сарадњу университетских наставника. Тај је рат познат под именом Народпог Упиверситета који је и код нас показао толике успехе да се сада држе готово сваки дан шта више упоредиа предавања и да их траже и стварају и у местима удаљеним од великих просветних центара. То је доказ да се у ширим круговима друпгтвеним она спрема што је пружа нижа и средњешколска настава показала недовољна. Свет је осетис потребу да прошири своје знање, осетио је истинску потребу потпунијег ебразовања. Да бисмо јасније представили слику университетског проширеног рада за потребе друштва и државе нека ми је слободно напоменути све оне меморандуме, стручна мишљења и реферате, што су их поједини наставници или факултети нашег Университета небројено пута давали кад гол се од стране појединих министарстава то захтевало. Сем тога, сам живот и прилике истичу потребу све нових и нових предмета и радника. Проширене границе државне захтевају све дубље познавање економских и финансиских наука, специално поморскога права; развитак аеронаутикс — нарочиту катедру; радијум — радиологију; уставна одредба о установи шериатских судова захтева новог наставника и изучавање шериатског нрава и т. д