Prosvetni glasnik

Општи део

699

§ 72 За директора у нижој средњој школи може бити постављен професор са положеним професорским испитом који има најмање осам година наставничке службе у средњој школи, а у потпуној средњој школи онај који је као сталан директор ниже средње школе служио најмање пет година, или професор са положеним професорским испитом који има најмање петнаест година наставничке службе у средњој школи и уз то се одликовао наставним и васпитним радом. Као наставничке године у средњој школи имају се рачунати и године по положеном професорском испиту проведене у просветној административној струци. У женским средњим школама могу се и наставнице по.ставити за директоре, ако испуњавају горње погодбе. Звање директора потпуне гимназије привремено је за прве две године од дана постављења. За то време директор може и без свога пристанка бити враћен на положај са којега је дошао. § 73 Професором постаје суплент после положеног професорског испита, чим напуни три године државне службе. Професорски је испит стручни државни испит; он се полаже пред комисијом коју одреди Министар просвете. Правила о професорском испиту прописује Министар просвете, по саслушању Главног просветног савета. Овај испит може полагати суплент који је најмање две године радио у школи. Назив професора не могу носити лица која по овом или по другим законима на то немају права. § 74 За суплента може бити постављено лице које је положило испит зрелости у средњој. школи и дипломски испит на филозофском факултету наших универзитета. За суплента веронауке може бити постављен кандидат који је положио испит зрелости у средњој школи или богословији и дипломски испит на богословском факултету наших универзитета, а поднесе одобрење надлежне црквене власти да може предавати веронауку у средњим школама. Овако издата одобрења црквене власти могу повући у току његовог доцнијег службоПросветни гласник, бр. 9. 2