Prosvetni glasnik

,5*

Општи део

749

6. Присвојни придеви на „ов", „ев", „љев", „ји", „ији", „њи" и „ин" од речи које се пишу великим почетним словом —- такође се пишу великим почетним словом: Мирослављево јеванђеље, Кочина крајина, Маркова сабља. 7. Географска имена, било од једног дела било од више делова, пишу се великим почетним словом свих самосталних или полусамосталних делова својих. Придеви од таквих имена пишу се малим почетним словом. Балканско Полуострво, Шар-Планина, шар-планински, Београд, београдски, Дуго Село, дугоселски. 8. Раздвојено писање засебних делова ових имена зависи од тога: да ли се њихови саставни делови осећају као засебне речи и облици или не осећају. Када један део има свој самостални облик (акценат), али у промени остаје непроменљив, он се са другим делом везује цртицом (Дуго Село: у Дугом Селу; Шар-Планина: на Шар-Планини). 9. Иако се називи народа и становника градова, области и сл. пишу великим почетним словом, придеви од њих изведени пишу се увек малим: Србин — српски, Сремац — сремачки, Загрепчанин — загребачки и сл. 10. Само почетним великим словом пишу се сви називи установа, улица, књига, листова, празника. Горски вијенац, Српска краљевска академија, Нова година и сл. 11. У називима у којима поједине речи могу мењати место, само с.е прва реч пише почетним великим словом. Таковска улица или Улица таковска, Врачарски срез или Срез врачарски, Београдска општина или Општина београдска и сл. Када се од ових назива могу градити придеви, оци се пишу малим словом: Божић — божићни и сл. 12. Када се називи скраћују у једну реч, онда се та реч пише ночетним великим словом: Општина место Општина београдска, Академија место Српска краљевска академија. 13. Све друге категорије назива и речи пишу се малим почетним словом, како идејних и других покрета, ратова, тако апстрактних или збирних именица које значе народ; називи који потичу од заједничке вероисповести, заједничких културних, верских и политичких обележја итд.; називи годишњих времена, месеца, дана и недеља итд.: источно питање, словенство, српство, србадија, француска револуција, хришћанин, фрањевии и сл.; лето, март, понедељак итд.