Prosvetni glasnik

754

Просветни гласник

промени: мисаона, мисаон, мисаони; смеона, смеон и сл.; осиона, осион, осиони и сл. 41. У другим речима где није овако, нарочито ће се напоменути ( сеоски и селски итд.) у прегледима правописне грађе. VI Књижевни изговори 42. У књижевном се језику допуштају два изговора: источни, у којем се стари глас ,,-ћ" замењује гласом е, и јужни, у којем се ,,-ћ" у дугим слоговима замењује гласовном групом ије, а у кратким — гласовном групом је. 43. Отступања у источном изговору од поменуте замене ,,'ћ" гласом е допуштају се у овим случајевима: а) нисам, ниси, није итд.; б) у компаративима као старији; в) у имперфекту као плетијах; али тамо где је у основи ,,-ћ" — остаје е: смејах, смејах се, умејах и др.; такво је и бејах; г) у другим облицима у којима јужни изговор има и их и ијех, тих и тијех и сл., источни има и (тих, добрих). 44. За јужни изговор вреде ова ограничења: а) у 2 п. мн. је се не дуљи у ије, већ остаје као је („је" дуго): мјесто, мјеста и сл.; б) од два могућна наставка у јужном изговору код заменица и придева: ијех и их, ијем и им, ијема и има —■ треба употребљавати само облике са и: их, им, има; добрих, добрима и сл. в) у облицима где се је дуљи испред сугласничке групе у којој је први сугласник м, н, њ, л, љ, р и в, — „ћ" се не претвара у ије, већ остаје као је („је" дуго): придјевак — придјевка; видјети —- видјевши; кдљено — кдљенце; г) у хипокористичким се облицима је дуљи такође у је, а не у ије: дјевојка: дјева; дјед — дједо; дјевер — дјеша; затим и у овим речима: вјештаџ (према вјештица), замјерати (према замјерити). 45. Када се је од краткога „-ћ" находи иза сугл. р, онда се ј губи: напријед: напредак; брпјег: брегови ; прпјек: пречи;