Prosvetni glasnik

Општи део

755

али у рјечник, рјечит, рјечица, рјечина, рјешавање, рјеђи и код вишесложних глагола у основи—• остаје је (као горјети, старјети и сл.ј. 46. Кад се кратко ,,-ћ" находи испред о или ј, оно прелази у и: џио, гријати и сл.; али ипак има: јео и ио; врио (глагол) и врео (придев). 47. Гласовна група је од краткога ,,-ћ" када се нађе иза т или д — не спаја се са тим гласовима у ћ и ђ, већ остаје неизмењена (тјерати, дјевојка). 48. Када се је од „"ћ" находи иза л и н, оно се спаја са тим гласовима образујући умекшане гласове љ и њ, иако се љ и њ у латиници пишу са два знака: љепота, његовати и сл. — 1јерога, пје§о^аН. 49. Месна имена и лична презимена у којима је било ,,-ћ" пишу се онако како се изговарају у крају у којем су поникла: Београд, Пљевља, Сплит итд.; али ипак треба писати: Ријека, Осијек. VII Писање гласа „ј" 50. У речима изведеним од речи са гласовном групом -иј- у основи — / се не пише када се у изведеној речи -иј- налази пред сугласником: убијати, убица, убиство и сл.; Шумадија — Шумадинац, Илија — илински и сл.; само када је реч изведена придевским наставком — ски, допуштају се, према утврђеном обичају, два начина: без сугласника ј и са тим сугласником, Дакле: шумадиски — шумадијски, теориски = теоријски и сл.; о наст. ијте и сл. в. т. 53 б. 51. ј се чува у групи иј када се находи пред самогласником; када се иј находи испред и, може се ији писати и као и-. тестија — тестијица и тестица; Илија — Илијић и Илић; терзија — Терзијић и Терзић. 52. Када се у речи находи у основи „ј", оно се чува и у изведеној речи пред самогласником или у промени : Радоје : Радојица, издаја : издајица; сјај: сјајити, отсјајивати; калај: калајисати, а према овоме и: ограјисати, саплајисати, Марија: Маријом, Италаја: Италији и сл. 53. ј на крају речи, према утврђеном обичају, у групи гласовној иј пише се у овим случајевима: а) у туђим речима: гениј, критериј и сл.; б) у зап. начину од једносложних глагола са и у основи: биј, пиј, миј и сл.; одавде се иј преноси и у множину: пијмо, бијте итд.