Prosvetni glasnik

804 Просветни гласник

развитак. Јаче упућивање на самостално читање народне и уметничке лепе књижевности и иодношење извештаја у школи о прочитаноме код куће (писмено или усмеио). Приказивање прикладних драмских призора уз поделу улога радних лица. Градиво за читанку и уопште за самостално читање узимаће се из народне књижевности и дела главних претставника домаће књижевности, нарочито оних која се у овом разреду имају обрадити. Поред тога. уносиће се и чланци из појединих наука. Читанка је поглавито литерарног карактера. 2. Писмени састави. Слободни састави као у 1 и II разреду в. н. школе о посматраним предметима и појавама у природи, о својим доживљајима и разна писма Друговима и рођацима, али с појачаним захтевима у погледу квалитета израде. Реферати _о самостално прочитаним делима код куће. Бирање тема по вољи. Састави из практичног живота: молбе, жалбе, захвалнице, признанице, рачуни. Месечно један писмени школски задатак. 3. Граматика. Основи сложене реченице (све на примерима и на штиву из читанке). Глаголи, главни предлози, свезе и усклици. Јотовање (непчани сугласници); једначење сугласника; претварање сугласника г, к, х. Исказивање места и времена (самосталним падежима и уз предлоге). 4. Правопис и интерпункција: утврђивање и проширење наученога у прва два виша разреда; боље упознавање интерпункционих знакова на штиву и писменим радњама. 5. Књижевност. Појам о народној и уметничкој књижевности. У овом се разреду изучавају ови књижевници: Качић, РеЉКОвић, Доситеј, Вук, Гај, Бранко и Змај. Из живота књижевника узимати само занимљиве податке, нарочито оне који могу објаснити њихов књижевни рад, а одбацивати све непотребне биографске податке и голо набрајање дела. Судове о вредности књижевника имају з^ченици сами израђивати на основу читања њихових дела у школи и код куће, а не давати им готове судове. IV разред 1. Читање с вежбама у говору. Наставља се читање, рецитовање, декламовање и драмско приказивање као и у III разреду, али рад с градивом где се тражи већа умна зрелост. При читању врши се разматрање штива са чисто садржајне стране и чисто језичне и стилистичке стране.