Prosvetni glasnik

Општи део

23

С. н.бр. 46988 21-ХИ-1937 год. Петрову Јовану мења

Господин Министар просвете, под С.н. бр. 46988 од 15 дедембра 1937 године, одлучио је: да се казна у одлуци С.н.бр. 1316 од 15 јануара 1937 године, којом је Петров Јован, бивши ученик VIII разреда Реалне гимназије у Петровграду, кажњен изгнањем из свих средњих школа у Краљевини без права на полагање приватних испита, — измени у казну изгнања с правом на полагање приватних испита, према § 43 тач. 4 Закона о средњим школама. По наређењу Министра просвете, в. д. начелника Одељења за наставу М. Гогић с. р.

се казна — у казну нзгнања из свих средњих школа с правом на полагање приватних испита. 8 Краљевским банским управама — просветним одељењима и градским школским надзорницима на подручју Управе града Београда О.н.бр. 88065 Из године у годину наш народ све више 23-ХП-1937 год. страда и пати од поплава. Читави крајеви Учешће наставника и бивају лишавани најбвтнијих услова за ђака народних школа у живот. Овогодишње јесење кише, па и пошумл>авању голети. први снег који се нагло отопио, донели су велике несреће читавим покрајинама наше лепе отаџбине. Многа деца нису имала среће да божићне празнике проведу са родитељима у својим топлим домовима. Незапамћене поплаве нагнале су их да напусте своје домове и да потраже гостопримство по селима која није задесила поплава. С болом у души напуштали >су људи домове да сачувају своје животе, али нису били у могућности да отму своју стоку, припремљену сточну и људску храну; да сачувају своје слабе и трошне домове; да одбране своја засејана поља озимицом и др. Лепо каже наш народ: „Ватра и вода добре су слуге, али зли господари." Вода је животни услов. Без воде нема живота. Али је вода као необуздана сила, као поплава страх и трепет за човека и његову имовину.. Поплаве су носиоци многих зала од којих страда наш народ. За све недаће које му долазе од поплава, наш народ мора примити на себе велики део одговорности. Јер и поред добрих савета, поред забрана, па и казни његова секира немилосрдно сатире шуму. На све стране виде се голети и пустош. Наше планиие јаучу од наше немилости и неразумевања. Шуме се сатиру немилице у толикој мери да смо у томе превазишли и некадашње наше завојеваче, који су их систематски уништавали као склониште наших јунака из првог устанка, као колевку наше националне слободе. Секли су од реда, чистили терен, остав-