Prosvetni glasnik

НЕШТО 0 ЈЕЗИКУ ПРЕВОДА ИЗ ПСИХОЛОГИЈЕ При превођењу страних дела психолошке литературе јављају се почешће тешкоће у изналажењу речи и израза за значења и везу појмова којима се не може наћи изражај у језику народнога говора. Више се овде, изгледа осећа оскудица домаћих речи и израза, него у многим другим научним областима. Полазећи од оних основних појмова у психичким појавама које је прости народ означио колико му је то требало, писци и преводиоци психолошких дела морају се довијати да се нађе изражај за тананија и сложенија душевна збивања, да би се појмови јасније обележили, а да би се што мање служили позајмљеним туђим речима. Уколико наука улазиу тананија разглабања душевних збивања, утолико настаје већа потреба за диференцирањем и иијаншрањем значења појмава и појмовних оклопова. Зато се у том послу посебно изискује и добро језичко осећање матерњег језика и добра језичка логика. Зато што је често писац, преводилац нарочито, остављен самом себи да ствара речи и изразе,' добијамо по који пут различите речи и за исте појмове, различите изразе за значење озиачено у страном језику једноставно и једном речју. Догађа се да нађемо у преводу речи или изразе које наше језичко осећање не може лако одобрити; а који пут долазимо у забуну кад нађемо померена или преиначена значења извесних уобичајених речи. Осећамо често да напор; који је учињен да би нзраз био логичнији није уродио најбољим плодом. С друге стране, некад се види да је у оригиналу означавање појмова морало навести преводиоца да нам распореди понеке сродне и синонимне речи по значењу друкчије него што смо их ми навикли разумевати. — Овом приликом узећу два посебна случаја у којима се огледају тешкоће превођења: у једном оиажамо у великој мери неслагање разних преводилаца у обележавању једног значења, а у другом видимо нужно померање уобичајених међусобних граница у значењу ородних и сиконимних речи.