Prosvetni glasnik

44

Пр-осветни гласник

У , сви.ма митологијама белог човека наилазимо на трагове овог исконоког веровања, ,и у нордиским, и у словенским, ,и у митологиј ама медитераиоким, и предњоазиским и индиским. Херман Вирт мисли да око пскоиско веровање о ,вечној измени смрти и живота, о сунчевом рађању, налазим-о овде онде у веровањима, празноверицама и обичајима мношх европских народа, па чак и у обичајима који су уоко ,ве,зани са календар-ом хришћанских цркава. Нема сумње, да и данас постоје обичаји из којих видимо да се почетак године поклапа са зимском краткодневницо (М. И данас лордиски народи, али нарочито медитерански и Јужни Словени славе Сунчево рађање о краткодневн,ици ватром и многим обичајима који нам, без сумње, сви од реда, означавају почетак нове године. Тако се у прастарој култури Српскога народа празнује Болсић као почетак године. Ни до данас нису избрисани сви траго!Ви старих веровања. На,ш сељак у чистоћи овоје душе и данас врши обреде религије својих прадедова, нехришћаноких предака, обавља их онако како -се од стариие радило, иако често не може да им разуме значењеДа видимо по чему је Божић нашег народа почетак године. Божић је велики празник, највећи у години. Народ верује да се Божићу весели све живо: и стока и људи, и старо и младо, и најмања травчица у пољу. Па се, стога, свака кућа спрема да га достојно дочека. Јер на Божић у свакоме дому мора да има свега у изобиљу. Није сваки дан Божић, каже се. Или: Свега је било као о Божићу. За газду који се добро храни каже се: Боље се храни у петак него други на Божић; а за гладво и невољно: Није се ни на Божић омрсио. На Божић свак мора да је код куће, да га са својим укућанима дочека. Па се, стога, и вели за онога који је отишао у свет па ее никако не јавља: Нема му ни трага, није га ни :на Божић дома било. Божић је дан весеља и помирбе. Народна песма каже: Весел'те се, Срби браћо, време ви је. А у Далмацији за свађалицу има реч: Ни на Божић се не мири. На Божић се пријатељ пријатељу јавља са: Мир Божији! Свако треба да је на Божић и сит и пијан, и задовољан и насгмејан, јер камо ће му иа Божић бити тако ће и целе године. И видећемо да све што се на Божић ради, чини се ради напретка "< здравља чељади и -стоке те године и ради берићета у пољу и у свему малу. Божићна печвница, тзв. божићњак, коље се и натиче на ражањ на Туцин дан, а пече на Бадњи дан изјутра кад огране Сунце. Кад се печеница дигне с ватре, три пута се пушком огласи и комшијама и небееким висинама да је божићњак испечен, да има чиме да ее омреи и Божић дочека. Божићњак се пече ивјутра, најдоцније до пола дана, дакле за Сунчева напретка, како народ каже, — да би ове те године ишло унапредак. У прасећу лубину стави се јабука или дуња. Од те јабуке свако од укућана узима по једно мало парче изјутра на Божић. Румена јабука