Prosvetni glasnik

У половини ручка почне да се пије у здравље. Прво пије полажеиик, здрави домаћину и говори: „За здравље прво домаћина и његове главе и хвале, десне руке и лијеве, његове домаћице, дечице мушке и женске, за здравље коња и волова, оваца и новаца, крава и телаца, крмака « срмака и свије твојије добара", па испије чашу. Сад узме домаћин чашу и говори исту здравицу само што каже: „За здравље прво мене домаћина, моје главе и хвале итд." Чаша се испије до дна, јер се каже: Колико у чаши остало ракије толико у кући имало рђе. Ако полаженик, путник намерник, или други ко од гостију или укућана уме уз гусле да пева, може и уз гусле здравицу да казује. Познати су обичаји којима се унапређује и од зла брани стока у тору и појати, бели смок у млекару, живина по окућници, пчела у коншици, воћка у воћњаку, усев на њиви. Дуго би било набрајати све те радње које мора да врши на Бадње вече и о Божићу домаћин и домаћица и сви укућани редом. Првог дана Божића у кућу нико не долази, нити ко коме иде, ако не полаженик. После вечере седи се, ко мање ко више. Ко пије, дуже и седи. После вечере' играју се разне игре. На пример „коња се". Чељад се поделе у два дела. Један од једне стране сакрије у руку прстен. Противничка га страна тражи. Ако га од прве нађ.е, каже се да се нашло из амбара, онда један од противничке стране крије прстен и броји онолико коња колико има неотворених руку. Ако се не нађе из амбара, иде се даље. Кад се најпосле остане на две руке, ако противничка страна погоди у којој је прстен, добила је и сад она крије прстен. Ако не погоди и остане прстен у оној једној руци, изгубила је и они исти по други пут крију прстен. То се исто може играти и на други начин. Искупи се доста чарапа или рукавица, најмање десет, па се онда прстен крије испод њих. Много се тога сасвим изобичајило. Тако данас у Жичи нико не уме да пева уз тепсију. Пре ратова девојке су у Жичи, а и неки момак, умеле да певају уз тепсију. Узме се бакрена тепсија, на десну руку намеће се доста прстена, па се тепсија с леђа обрће и пева. Оно прстење звецка, тепсија се обрће, а девојка пева. Уз тепсију певале су се нарочите песме, као на пример: Испод града дуго поље, 0 Јано, о Јано, јање малено . . . или Откидох стручак до земље, О Јано, о Јано, јање малено . .. Дадох га драгом до себе, О Јано, о Јано, јање малено . . . Не љути никог до мене О Јано, о Јано, јање малено ... или