Prosvetni glasnik

Размишљања о будућој женској средњој школи

59

из канцеларије, продавнице, фабрике и туђинске агитаторске ћелије с једне стране, као и из дансинга, биоскопа, са корзоа, иза карташког стола, из гарсонијере с друге стране; најзад и из покоје од „хуманих" установа за траћење времена ван куће и параде на рачун социјалне заштите, која, у савременом друштву, спада у делокруг првенствено државних и општинских социјалних установа. Вредносна равноправност женских чланова српске народне заједнице у свима њеним облицима од породице до државе не сме се и даље код нас бркати са фиктивном једнакошћу полова у смислу феминистичке идеологије 19 века 1 ), по којој у школовању као и у избору позива, не треба да буде баш никакве разлике између девојке и младића. Природом постављене разлике и границе у психобиолошкој конституцији бића жене и човека, и из њих проистекле разлике у животним циљевима и подели рада у животу, морају се при васпитању женске омладине најозбиљније узети у обзир. Не могу се и не омеју оне пранебрепнути ни за рачун фамоеног „економског момента" из преживелих социјално-економских теорија 19 века, по којим је, тобож, тај „економски моменат" једини разлог што девојка и жена „мора" да напусти породично огњиште па да изађе „у борбу за опстанак", радећи врло често за платицу, која јо.ј једва стиже за свилене чарапе и „неопходну" шминку. Као да су економски разлози једини повод за масовно рушење и распадање породичне заједнице и села и вароши, као и за данашњи став омладине према кући и породици, школи и наставницима. Као да и чисто духовни моменти: жеља за „изживљавањем" у омислу фројдистичке пропагавде и заводничке агитације гаије у највећој мери дејствовала рушилачки у свој тој промашености нашег васпитног живота за последње четврт века, у коме се тежиште живота и женске омладине померило из дома и школе на улицу, плажу, дансинг и сл. Ако се српска женска омладина треба да врати дому и школи, она се мора другојаче школовати него досада, мора се и физички и етички и умно изграђивати у једном сасвим друкчијем смислу. Досада је женска омладина прерано ступала у средњу школу, у коју нипошто не треба примати девојчице пре навршене дванаесте године нити после четири разреда основне школе већ после шесторазредног основног школовања. Разлог за овај захтев јесте тај: да општа основна проевећеност за сву орпску децу оба пола и у селу и у граду буде темељнија и дубља него доеада. Тек са уласком девојчице у пубертетно доба наступа педагошки олравдан разлог за специфично женско васпитно изграђивање у посебној женској школи. Постоји још један врло важан чинилац о коме се мора повести рачуна при измени правца нашег женског школовања. Неопходно је да се донесу законске одредбе по којим се убудуће женска као ни мушка средња школа нити сме сматрати, нити сме

*) Поборнице: Клара Цеткин, Лили Браун, Анита Аугсбург (Јеврејке), А. Колонтај (полујеврејка)?!