Prosvetni glasnik

1Шб1в ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

УРЕДНИК:

ИЗДАВАЧ:

Д-р ФИЛИП МЕДИЋ,

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ,

ПРОФЕСОР ВИ ЏЕ ПЕДАГОШКЕ II КОЛЕ

М1.НИСТАР ПРОСВЕТЕ

Бр. 1—2 ЈАНУАР—ФЕБРУАР 1942 ГОДИНА [.VIII

УВОДНА РЕЧ Враћамо се на стару, добру традицију, када су у „Просветном гласнику" расправљана важна педагошка и методска питања. Расправљање ових питања данас је нарочито потребно. И то из више разлога. Пре свега, потребно је да се у нашем народу изврши ревизија вредности и да се одбаце све лажне вредности и заблуде, које су у крајњој линији криве за нашу пропаст. Да би се то могло деСити, потребно је да наставници и васпитачи омладине буду начисто са тим шта је лаж, а шта истина. Како иначе они могу упућивати омладину правим путем? Морамо школу вратити народу. Она не сме бити расадник интернационалних схватања, која су далеко од наше српске стварности. Образовање и васпитање не смеју бити сами себи циљ. Њима се мора српска омладина оспособити за живот и рад на нашој српској груди. Она се мора оспособити да унапређује наш живот и решава горуће проблеме који се пред нама налазе. Да би наша школа могла одгајати овакву омладину, она се мора из основа реформисати. И та реформа има обухватити не само типове школа, већ и њихове програме, као и методику појединих предмета. Све то, међутим, остаће мртво слово на хартији, ако се претходно не изврши препород самих наставника. Они у првом реду морају бити надахнути новим духом. Они морају бити оспособљени да нова схватања примењују у дело. Томе циљу намењен је „Просветни гласник". Он ће се трудити да иаставнику олакша његов рад на самообразовању, обавештавајући га о свему шта се на подручју школе и васпитања дешава не само код нас, већ и у осталим земљама. Надамо се да ће га оваквог наставници прихватити, поготово пошто је он данас једини часопис, у коме се могу расправљати педагошка и остала школска питања. Увиђајући ову потребу, Министарство просвете је и приступило поновном издавању „Просветног гласника", у нади да ће око њега прикупити све оне просветне раднике који желе добра и нашој школи и своме народу. Велибор Јонић