Prosvetni glasnik

РАДНА СЛУЖБА За сваки рад потребан је већи или мањи утрошак енергије. Ова енергија једним делом остварује радни ефекат а другим савлађује инерцију саме личности која ради. Зато нема рада без тешкоћа, било физичке било душевне природе. „Слатко је не радити" није само топла жеља многих појединаца или извесних покрајина и народа, већ у човекову природу дубоко укорењен закон инерције, тако моћан закон неживе природе. Све би хтело некако да мирује, али динамика живота, као нека врховна сила и над овим законом не дозвољава ни леност ни нерад. Па ни човек, као саставни члан заједнице живота, не може га се ослободи, као ни његових последица. Тежња ка нераду избија из његове личности а многи утврђен рад наилази на отпор било појединаца или целог народа. Легенда о проклетој Јерини, као и кулучење и непопуларност кулука, нису протести душе или продукти маште само нашег народа према раду на неком општем послу за народ и отаџбину. То су проблеми свих народа и народности. Па ипак, поред овега тога човек и као појединац и као народ савлађује ову често пута удобну и пријатну леност те ради и ствара. Видимо ствараоце « прегаоце, вредне и марљиве неимаре од најмањих до највећих и најтежих послова. Ове јединке, савлађујући у себи закон лености, савлађују један део своје природе и, целисходним васпитањем за рад, од лених претставника човечанства, постају апостоли рада и вредноће. На једном месту пала ми је у очи ова апотеоза рада из које избија дубоко поштовање према раду кроз речи једног интелектуалца. „А рад је оно божанско даровање које нам је дато као највећа моћ- и највећа радост, као сродничка веза са земљом и с Бог-ом. Рад је мистичко учествовање у васељени; ради и болестан човек; разумно ради многе послове човек који је умоболан. И зато је рад далеко од тога да би био само питање привреде; у раду су сва питања овог и оног света у човекову животу. Радни икстинкт у човеку је, као што су и силе земљине, слободно креаторски кагон, и само под условима механички. Рад је у нама оно вечно емпиричко што жели да -савлађује тешкоће интуитивно', на разне начине, као што природа савлађује и исправља свој рад и грешке. Рад је идеал, нешто што се никада не решава и не систематизује