Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

ОДГОВОРНОСТ ШКОЛЕ И ОДГОВОРНОСТ ЧОВЕКА ПРЕМА НАЦИЈИ (Из говора г. Вл. Велмар-Јанковића, помоћника министра просвете, одржаног београдским наставницима на Коларчевом универзитету) Преображај српскога народа, коме се надамо после ове катастрофе, или ће бити коренит и дубок, и зависан у првом реду од мере наше моралне обнове, или ћемо онда још дубље потонути и пропасти једном сасвим недостојном пропашћу. Тај преображај мора бити нечим светим и великим ношен. Не позајмљеним паролама, него вером предака дубоко у крвавом срцу, дуго и болно ношен. Не анархичним побудама него пламеним пожртвовањем за последње, очувано, српско боље Ја. МОРА СЕ СТВОРИТИ БОЉА ОТАЏБИНА Отаџбина у којој се неће моћи изгубити веза са српским традицијама и са српским жртвама. У којој ће нагони самоодрж-ања бити на вечито будној стражи, не само на границама, него и у срцима и умовима. У којој ће слабости бити прогнане, а живот чојства и јунаштва у цивилу и у униформи враћен на старо место. У којој се неће десити да отаџбина постане нечије или свачије трговачко друштво. То морају да учине у првом реду људи просвете и културе. То морају да учине у првом реду наставници, у чијим рукама лежи будућа младост будуће Србије. ЈАЗ ИЗМЕЂУ ПРОСВЕТЕ И НАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У прошлом двадесетогодишњем периоду наше школе су можда давале више механичког знања и позајмљене учености но раније, али су се одвојиле од народног нагона и живота. Широко смо растворили врата, нарочито наше средње школе и нашег универзитета, свим могућим и немогућим сазнањима, свим утицајима са стране и свима експериментима, педагошким и непедагошким. Поводећи се за старим нагоном динарског примитивца да на брзу руку, бистрином, домишљатошћу и такозваним здравим разумом досегне знање и степен цивилизације старијих народа, ми смо за ово двадесет година похитали да на врат на нос , обучемо не само спољну цивилизацију Европе, него смо поврх тога и у васпитање омладине уносили и унели заиста толико нових смерова, толико разних новина, толико опита и покуса, да је то све скупа узето морало пореметити и ум и срце наше омладине, посувратити њену оријентацију у националном животу, померити основе њеног нагона и ослабити јој вољу. У сваком случају, наша настава

Просветни гласник бр. 3—5