Prosvetni glasnik

8*

Белешке

215

остао изолован, да ли смо због огрешења о заједницу ускратили корупционашу или ноторвом спекуланту руку, затворили му врата куће? Да ли је уопште дошла до израза, нарочито код нас у граду, санкција стида и образа честите српске куће, да ли је дошао до израза патријархални став српског домаћина у друштву нашем? Да ли све то скупа није без поговора било сломљено, пребијено и прогнано из нашег јавног живота? И шта је дужност нове школе према том моралном и друштвеном расулу? Да створи заједно са напорима породице ваше, тип одговорног младог грађанина српског. ЗАДАЦИ ШКОЛЕ У СЛУЖБИ НАРОДА Нека нам основна школа формира дечака и девојчицу који су, заједно са родитељима и са наставником, одговорни према заједници, ако из основне школе изађу неписмени и ако нису из те школе понели основно сазнање о своме селу, округу и земљи, о првим својим дужностима према оцу, мајци, људима и домовини, и ако нису бар из те школе отишли са полетном вољом да тој домовини, и свом сачовеку, у божије име помогну. И нека их заједница строго удари по малим прстима, али још теже нека удари родитеље и наставнике, ако своју дужност нису испунили. Нека нам настава средње школе, у свим врстама школа и из свих ресора, да младиће и девојке који ће у школу ићи и знање стицати у уверењу, сваке године све сигурнијем, ширем и племенитијем, да све то корисно знање и све то огромно време проведено у школи има да послужи не изграђивању личности у себичне сврхе, — него да је све то у првом реду намењено томе да појединачна служба народу буде што преданија, стручнија, и у његовом духу, у његовим потребама вођена. Кад сврше средњу школу, гимназију, стручну школу било које врсте и струке, наш младић и наша девојка морају изаћи из ње са- сазнањем да су из школске радне заједнице изашли у народну и животну радну заједницу и да је основа овог друштва, новог српског друштва, пре свега: егзистенција створена на бази рада. Из те школе тај млади интелигент мора да изађе са осећајем дужности према једној сиромашној земљи која се може одржати само ако и он допринесе свој радни принос, и ако пази да то и други чине, и ако пази да се плодови тог општег рада праведно расподељују. Из наше школе наш млади човек мора да изађе формиран пре свег.а у поштовању према породици и етичким законима, и свестан најважнијих и битних циљева своје народне заједнице. Он мора знати да је члан народа који иора да је вечито будан и спреман за жртву. Девојке наше морају из наше школе понети спрему за свој нарочити позив српске мајке, сестре, домаћице. Ко год не изађе такав, нека га заједница не прими, нека га дом казни, нека ш српско друштво осуди. А с њим заједно и његовог наставника и родитеља. Шта ће нама и којој држави треба онај рђаво васпитани, површним звањем снабдевени, бескарактерни тип младића спекуланта који се последњих година почео код нас јављати у свој својој бедној зрелости са свршеном матуром или са свршеним универзитетом? Који одмах, са 18 година, улази у државну администрацију, по партијској препоруци, и успут студира или не студира, али зато показује често страховито незнање, примитивске апетите и отворене очи за сву спекулацију н,а бирократској лествиии. Шта ће нам тип размаженог дечака који има грађанско уверење