Prosvetni glasnik

Белешке

217

акцентовао реч рано, схват.ајући је као вокатив од именице рана (храна). 2) Данило Вушовић је у свом издању Горског вијенца дао акценат кратки низлазни — р&но, сматрајући да је у Његоша овде -вокатив од именице рана (као што је обичан иначе вокатив ове речи у тужбалицама: р&но љута! р&но без пребола! и сл.). 3) Треће значење овом изразу дао је најпосле г. Трифун Ђукић (в. Гласник Проф. друштва, књ.: XXI, св. II, стр. 132—3). Он мисли да у овом изразу немамо вокатив ни једне ни друге именице, него прилог рано. Звачило би да је сестра мислил.а на прерану смрт свог-а ! брата, па је, место да каже: „Куда си ми улетио рано, мој соколе!..." рекла у инверсивном реду речи, својственом Његошевој дикцији: „Куда си ми улетио, мој соколе! од дивнога јата твога, брате, рано!" Ниједно од ов;а три тумачења није неосновано; свако од њих се може доказивати са добрим делом вероватноће. Ма колико које изгледало коме вероватније, није га лако доказати, а да се остала два тумачења потпуно одбаце. Узмимо прво — Решетарово значење. Колико је мени познато, сви они којима су ближи по локалном језичком осећању Његовдеви ифазђ давас не читају у овим стиховима реч рано са дугим низлазним акцентом, — и, чини ми се, сасвим далеко је израз брате рано од , онопа што даје локалну боју Његошеву језику и његовој песничкој дикцији. У Црној Гори и њој ближим крајевима, где ова врста поезије и данас постоји у народу, и где је овај припев врло обичан у тужбалицама, не верујем да ће се друкчије изговорити него б рате рано! Сви ми који смо из тих крајева, имали смо прилике да чујемо у овом припеву само овај акценат. Па ипак има једна чињеница која нам не допушта да олако пређемо преко Решетарова тумачења овога израза. И поред тога што смо ми навикли само на акценат и значење брате рано , има, збиља, један јасан доказ да се у тужвалицама нашим налази и израз б рате рано са Решетаровим значењем и акцентом. У тужбалицама које је покупио, а које се налазе у Животу и обичајима народа српскога, Вук је на једном месту забележио акценат често понављане речи рано — и тај акценат је рано (стр. 183: Шуњо рано!). То ће бити једина акцентована реч у оно неколико — близу педесет — краћих и дужих тужбалица што их је Вук ту забележио. Тај забележени акценат нам несумњиво показује да је Вук тако чуо ту реч, и да је ххео означити је да би се разликовао овај вокатив од вокатива р&но који често у овим тужбалицама долази: братска рано (несумњиво рано) и слично. Треба приметити да то што је он само на једном месту означио овај акценат, не доказује да свуда у његовим тужбалицама треба читати тај акценат у сличним припевима: брате рано, Перко рано, наша рано итд. Поменута тужбалица се налази у онима које је Вук вазвао: „загорске јаукалице". С ,друге стране, припев братска рано који сретамо баш у „загорским јаукалицама" Вуковим упућује нас да претпоставимо да и тамо може бити у сличним изразима вокатив и р&но и рано (од р&на и храна). Не мислим да израз братска рана може што друго значити него р&ну, бол за братом. Свакако је занимљиво пЈто баш у „загорским јаукалицама", поред израза братска рано, за који нам није нимало вероватно да може бити вокатив од рана (храна), имамо и израз брате рано. Дакле, у сасвим сличним припевима и један и други вокатив — и р&но и рано. Може ли нам то послужити за доказ да смо ову напоредност вокатива могли имати и у Црној Гори? Ако би се то претпоставило, онда су Решетаров вокатив рано и Вушовићев рано и један и Други произвољна тумачења од две могућности савим једнаке вероватноће. Али мени се чини да је Решетаров вокатив