Prosvetni glasnik

370

Просветни гласник

један на другога. Снажан пораст технике и напредак спољашње цивилизације, нису у складу и сразмери са порастом духовне културе. Људи не постају духовно богатији са ретким духовним особинама и способностима; они постају само ученији, разумнији, практичнији, окретнији и лукавији. У њима се угасио пламен љубави, одушевљења и смелости. Напротив, они су постали опрезнији, плашљиви, умерени. Све се ређе чини „из обиља срца" а све чешће ради и воли из рачуна. Одважно ићи оним путем, који води развијању њиховог „генија", тј. скривених и затворених у њиховој природи душевних моћи, — они, као Пјер Гинт, не умеју и не желе, јер је то неудобно, тешко и опасно, те тај пут „обиђу страном". И њихов „геније" умире а душа њихова „распада се". И идући тако, многе мисли и идеје умиру, као и Пјер Гинта, неизведене до краја а многи послови остају недовршени, многе сузе неисплакане и песме неиспеване; а на земљу се полако усељавају хладноћа и тама. Овој декаденцији и опадању, Ниче тражи узроке у неправилном васпитању, тражећи корените реформе у начину васпитања, чак и у систему васпитном. Једно време васпитање је заузимало центар свега интересовања Ничеовог. „Васпитање то је све што ме интересује" — говорио би он. У беседама дискусијама са друговима и пријатељима, он је често додиривао то питање и страсно о њему дискутовао. На питање Рихарда Вагнера: „Какво је стање наших школа?", он је дао одговор у низу лекција, читаних у базелском академском друштву под општим насловом: „Будући наши заводи за образовање". У тим лекцијама, које почињу страсним протестом противу друштвене неморалности, он, излажући штетне и опасне недостатке савремене школе, нарочито износи поразна факта, да се нико не интересује, да се нико неће да постара, да се сви груби недостатци отклоне, што даје повода Ничеу, да немачке класичне гимназије и универзитете свога времена подвргне једној оштрој критици, као заводе, који нарочито претендују на улогу расадника културе и образовања. Бити уистину и истински образован човек, по мишљењу Ничеа, значи живети вишим духовним животом за више духовне циљеве свог народа и човечанства. Задатак образовања није у течењу масе знања, већ у припремама за радни и продуктивни живот, у спремању за више циљеве, на које су указивали велики умови човечанства. Висину културе и образовање једног друштва, Ниче цени према томе, колико оно цени своје велике синовевеликане, колико их дубоко воли и колико'оно озбиљно и снажно тежи за остварењем заветних мисли њихових.