Prosvetni glasnik

Схватање чистоће код нашег народа 387

ниле неко зло. Царство нечастивих је тама, мрак, ноћ. Ноћу се они разилазе по свету, и остају на земљи до првих петлова. Чим петли запевају они се враћају у своје рупе. Човек који је провео целу ноћ у мраку и нечистоћи и сам постаје нечист. Интересантно је, да та, како да је назовемо, „нечиста нечистоћа" из мрака пада само на непокривени део човечијег тела, а то је на његово лице и руке, рекли би највише на лице, и на тај начин и сам човек постаје „нечист". Да би се ујутру очистио, треба, чим устане, да се умије, опере водом руке и лице, и да се прекрсти. Вода спира са тела човечијег нечистоћу а крст растура нечастиве које та нечистоћа вуче за собом, и који се стално, око неумивеног човека, као рој пчела налазе и свуда га прате. Само тако очишћен човек треба да лриступа свом свакодневном послу, пошто, према веровању старих, само ће такав човек имати тога дана успех у послу. Мајка не даје детету ништа да окуси докле се не умије. Као што смо видели, нечист човек, неумивен човек, не само што тога дана сам нема ни у чему срећу, неро је опасан (баксузан) и по остале људе са којима дође у додир. Неумивен човек баксузан је и кад дође међу марву. За таква неумивена лица, па био то одрастао или дете, у Посавини каже се: „Дошао као Циганин, српско тело има, а иде (црн) као да је Циганин". Овде се тамна боја циганске коже означава као прљава и нечиста, јер је и ђаво тамне боје, прљав и нечист. Код нашег народа постоји и један знак по коме се познаје да ли се човек тога дана умио или није. То су крмељи у очима. Кад мајка умива дете почиње са очима. Пере очи и удаљује му крмеље из очију. И преко дана мајка гледа да нису детиње очи крмељиве. За неумивене се каже: „Крмељив је као да се није умивао три дана". У недељу, кад треба да се промени рубље, мушкарци понекад, особито млађи, оперу (измију) главу и врат. Врат се пере да не би брзо испрљао кошуљу, јер се чистоћа кошуље цени по оним деловима који се виде. Многе мајке редовно умивају своју одојчад и лре но што ће увече оно заспати. Нарочито ако је дете лепо и умиљато. Само што се то не чини чистоће ради, него због урока, Преко дана можда је нека жена или неки човек урекао дете. Обично, зачудио се, како је дете лепо. Том приликом уроци су пали на детиње лице, а можда и очи. Њихово дејство по свој прилици отпочеће тек преко ноћи, у ломрчини. Зато мајка мисли да је довољно, као заштитно срество, увече пре спавања умити дете, и тиме