Prosvetni glasnik

Заједница дома и школе

405

односа између наставника и ученика, појавише се штрајкови међу школском омладином и ђаци су већи део времена проводили на. улици, јавним конференцијама и митинзима но у школама. Тада је, заиста, требало мудро, енергично и храбро иступити. И тада опет јављају се за борбу честити припадници средовечне, искрвављене генерације. Претставници старе професорске гарде и идеалисте »поп р1из и11га«, пок. Миливоје Симић, пок. Мирко Поповић и господин Илија Ђукановић, јако узбуђени овим манифестацијама, одржаше једну конференцију и на њој решише да организују дом и школу и поведу је у борбу са овом инвазијом коју су против школе подигли њени и народни непријатељи. Тако је, маја 1920 године, постала прва заједница дома и школе коју су основале Друга београдска мушка гимназија и Реалка. Први претседници ове заједнице били су Мирко Поповић и Илија Ђукановић, као директори поменутих школа, а чланови управног одбора најпризнатији професори и највиђенији грађани, ђачки родитељи. Дом и школа нађоше се опет 'на заједничком послу: васпитању школске омладине. Чести састанци родитеља и наставника ублажише оно међусобно неповерење које је са стране вештачки и намерно било убачено. Већ јуна исте године отворено је и ђачко купатило на Дунаву, испод Небојшине куле. Доцније је основана и уређена ђачка читаоница и радионица за ручне столарске и књиговезачке радове. Ученици су, у крилу школе, „организовали своје приредбе на којима се декламовало, певало, свирало, коло водило". Гости су били ђачки родитељи. Школа постаде опет учионица и радионица, она стара, дивна, предратна. За овом првом заједницом дома и школе почеше убрзо ницати и друге заједнице по осталим нашим средњим школама. Ускоро затим, Министарство просвете узима ствар у своје руке, пропагира њихово оснивање, даје потребне сугестије за њихов користан и убпешан рад и ставља у дужност свакој средњој школи да оснује ову установу. Ускоро се забележише многа корисна деловања ове установе. На пр. подизање ђачких игралишта и купатила; оснивање ђачких позоришта и биоскопа „у којима ученици сами продају улазнице, врше контролу улазница, сликају плакате, објављују претставе и одржавају ред на њима"; даље, врши се организовање ђачких књижница; отварање радионице ручних радова; набавка најпотребнијих материјалних школских потреба; награђивање ђачких темата; организовање ђачких летовалишта, итд. Временом, истицани су све разноврснији и многобројнији задаци заједнице дома и школе, али они нису још остварени. На пр. организација заједничког надзора ученика од стране ро-