Prosvetni glasnik

472

Просветни гласник

мачења, 1937, 142). Костић је без сваке сумње Ново Брдо случајно заменио с Новим Градом. Ново Брдо је било у турским рукама (од 1455), па због тога Јања није могао бити његов командант. Јања је био „господар новобрдски", као што је 1502 год. Михаило Комнен Црнојевић био „господар и кнез новобрдски" (в. запис у збирци записа и натписа Љуб. Стојановића I, 1902, 123 бр. 392). К. Н. Костић је писао да је Јања био „феудални кнез и гостодар рудника" (Наши нови градови на југу, 1922, 138). IV Помен Јање Кантакузиновића и његове жене Јефросине налази се у Пећком поменику из XVI века. Тај је Поменик припадао Љуб. Ковачевићу, а сада се чува у Народној библиотеци V Београду (бр. 1222). На л. 58а исписани су помени неких српских владара и владарки, а такође и помени чланова владалачких и властеоских породица. И по месту на коме се налазе у овом Поменику, и по именима лица која се наводе, види се да су ови помени преписани из неког другог поменика. Испред ових помена црвеним словима исписане су ове речи: „Помени, Господи, благочастиву и христољубиву господу в царстви небеснем". Прво се. помиње краљ Стефан Радослав. То је веома чудновато, јер напп. поменици почињу са Стефаном Немањом. Изостављен је и Стефан Првовенчани. После краља Радослава долази краљ- Стефан Владислав, а затим три краља истога имена: Стефан Урош. То су Урош I, Урош II Милутин и Урош III Дечански. Као што се види, нема краља Стефана Драгутина. Иза помена Уроша III налазе се помени „Стефана цара нашего" и „Стефана цара Уроша". Помен „господина кнеза Лазара" написан је црвеним словима. После кнежевог помена унети су помени господина Ђурђа, госпође Јеле и Балше. Госпођа Јела је без сумње кћи Лазарева Јелена, а господин Ђурађ је њен први муж Ђурађ II Страцимировић. Балша је Јеленин јединац Балша III. Затим су забележени господин Вук и господин Лазар. Вук би могао бити Лазарев „вазљубљени син" (зет) Вук Бранковић, али ће пре бити његов рођени син Вук, кога су Турци исте године погубили кад и Лазара, сина Вука Бранковића (1410). Због тога су помени господина Вука и господина Лазара стављени један поред другога. После тих помена долазе помени деспота Стефана (Лазаревића) и госпође Јеле, а затим помени господина Владислава и господина Влатка. Владислав и Влатко би могли бити синови херцега Степана. Ако их је надживела Владисављева жена Ана Кантакузина, било би највероватније претпоставити да се она постарала да њихова имена уђу у поменик.