Prosvetni glasnik

Јања Кантакузиновић

471

стриц деспотице Јерине. Обећао је да о томе опширно расправља, али то иије учинио. На основу белешке из Београдског II летописа, у којој се за Јању каже да је „новобрдски", Руварац је закључивао да се Јања морао „неко време бавити међу Србима" (Гласник 47, 1879, 199). Јиречек је о Јањи писао на основу дубровачких архивских података. По њему Јања (Јован) је био по свој прилици син Кантакузина, цариника у Новом Брду, који се помиње 1442—1445 год. Сем оног дубровачког писма из 1477 год., о Јањи Јиречек има податке од 1461 и 1462 год. (Историја Срба IV, 145—146). Податке из 1461 год. објавио је и Мих. Ј. Динић у Зборнику за историју Јужне Србије I, 29. Упор. и Ј.Тасћс, Рготе1 ри!п1ка и з1агот ОићгоупЈки (1939) 98. А. Соловјев претпоставља да је Јањи припадао онај грчки рукописни Зборник који је писан 1474 год., верозатно у Новом Брду, и који садржи дела Пиндарова и Есхилова. На рукопису се налазе српски записи из XVI века, које је свакако писао поп Недељко из Новог Брда. 1700 год. рукопис је биб у Пећкој патријаршији. Одатле га је однео у Русију А. Хилфердинг. Сада се чува у библиотеци Академије наука у Лењинграду (Југословенски историски часопис III, 1937, 313—319). Ил. Руварац је тврдио да се Јања помиње у народним песмама под именом „старца Јање, од Сријема кнеза", „старца Кузун Јање", „Кузиновић Јање" (Гласник 47, 199—200). П. Будмани у Рјечнику Југославенске академије V (1898—1903) 842—843 наводи Руварчево мишљење, али додаје да се при скраћивању Кузиновић у Кузун „може бити . . . мислило" на турску реч кузун, јагње, која се казује „чељадету од мила". Т. Маретић у својој књизи Маза пагоЉа ерјка (1909) 144—145 истиче да је од Кантакузина могао веома лако постати Кузиновић. Турска реч кузун (јагње) могла је утицати да се од Кузуновића створи Кузун. Маретић налази да „остаје сасма тамно, како је Кузун Јањо постао кнезом у Сријему и старцем од 100 или више година". А Гавриловић је у својој Историји српске и хрватске књижевности усменога ностања (1912) 48 покушао да да одговор на та два питања која су остала нерешена. По њему, Јања се ваљда бавио у Новом Брду, па га због тога летописи називају новобрдски. Кад је Ново Брдо пропало, почело се оно заборављати и место њега помињати Косовска Митровица. А доцније место те Митровице дошла је Сремска Митровица. „Ваљда због старине овога места — домишља се даље Гавриловић — и Јања је у песмама редовно старац од стотину и више година." По Д. Костићу, Кузун Јања је „вероватно Јован Кантакузен, рођак деспотице Јерине, командант Новс-г града", који је 1477 погубљен с „два брата и осам синова" (Ту-