Prosvetni glasnik

558

Просветни гласник

Само неуметнику, само ономе мање или више музикалнол* (поиекада, овај, и немузикалном) човеку, који је у школи научио, често једва научио неколико шаблонских техничких поступака, народна мелодија значи нешто примитивно чему се бујнијим техничким средствима не сме прићи. А он то проповеда јер не располаже ни фантазијом ни таквим уметничким средствима. Само такав „обрађивач" мисли да је „верно обрадио" народну мелодију, што је при тој обради искористио оно што је у школи научио, и то калеми на мелодију која у дубини својој трепери својим исконским и снажним махом, али ту дубину немузикалан човек не може и не уме да осети. И онда проповеда начело „просте обраде народне мелодије", да би се очувала ,,примитивна"(?!), простота, једноставност њена, и ,,обрађујући" је, потписује под народно мелодиско гибање особене фактуре и психологије неодуховљене, штуре хармонске везе, најчешће из првих школских задатака из Науке о хармонији, које је једино успео научити и једино запамтити. Потписује их без и једне труни емоције. А за правог уметника, способног да затрепери под емоцијом цело техничко пространство је ту, да помоћу безмерно утанчаних могућности, ритмичких, хармонских и контрапунктских и знаменитих могућности динамике, звучне боје, и слободног, агогичног нијансирања ритма продуби смисао народне мелодије и оваплоти дух њен и „душу" њену. У томе правцу средства су непрегледна. Уметник их слободно искоришћава, јер га интуиција води, а не рационалистички, неодуховљен, сироМашни, схоластичарски, школски (ђачки) поступак, — и, инспирисан текстом и мелодијом, изграђује уметничко дело, што значи: није више обрађивач, него је дух његов оплођен и фантазија му је узбуђена префињеним изражајним дубинама народне мелодије, па тако оплођен и узбуђен у заносу ствара, — дакле стваралац је, ношен латентном али неоспорном снагом народног текста и народне мелодијеСамо такво обрађивање народне мелодије — реч је у овом тренутку само о вокалним музичким остварењима — служи пре свега лепоти њеној, и уметничко је. И само оно открива у потпуности музичко-културни ниво једног ствараоца и једног народа. Уколико прави таленти нађу диференциранији технички начин за такво вокално обрађивање народне мелодије (увек с обзиром и на текст), од ако хоћете романтичарски идеалистичког става до реалистичког и натуралистичког поступка (према смислу текста и концепцији мелодије), утолико ће се и музичко-културни ниво једног народа показати вишим, а музички стваралачки капацитет ј ачим.