Prosvetni glasnik

65

III Школе и школске зграде Услед ратних прилика, а нарсчито због немира у земљи током 1941 године, многе школске зграде биле су руиниране и порушене а ш::олски намештај упрбпашћен. Да би рад у новој школској години могао на време да отпочне, Одељење је ставило у дужност општинским управама да независно од Уредбе о издржавању народних школа преузму на себе, за неко време, оправке школских зграда и снабдевање школа најпотребнијим средствима, као што су огрев, Послуга, плаћање кирије за приватне зграде и др. За то време прикупљени су подаци о стању школских зграда и предлози за оправку старих и подизање нових. Затим је израђена Уредба о државном окружним и општинским школским фондовима на основу § 35 Закона о народним школама и донесен Правилник о државном школском фонду из кога ће се давати позајмице за подизање нових и оправку старих школских зграда. Према овом Правилнику велики број школа добио је потребне позајмице. Организовање школског рада у нередовним приликама изискивало је брзе мере, па је Одељење одобрило најпре банским управама а доцније окружним начелствима да с обзиром на настале потребе могу у току ц <2ле школске године отварати школе и одељења народних школа ако за то постоје законом предвиђени услови. Нарочиту тешкоћу редовном школском раду задавали су и прошле и ове школске године извесни оружани одреди који су за своје потребе заузимали а и сада заузимају школске зграде. Одељење је чинило предлоге и Претседник министарског савета издао је наредбу да се шхолске зграде ослободе. Међу.тим, ово питање још није потпуно решено. Према извештајима којима располаже Одељење има још и сада известан број школских зграда које су заузете од разних оружаних одреда. Одељење предузима и даље кораке да се зграде ослободе и да рад у њима што пре отпочне. Тако је недавно министар просвете упутио писмо министру унутрашњих послова и шефу српске државке безбедности, молећи кх да ово питање реше у корист настојања Владе да се рад на народном просвећивању несметано обавља. Народне школе као средишта свеколиког просветног рада треба и својим називима да васпитно утичу на околину. Међутим, неке од њих носиле су често недолична имена. Одељење је стога издало наређење да месни школски одбори предложе називе својих школа, узимајући за њих у првом реду имена српских народних великана који су својим рођењем или радом везани за то место или крај. Известан број школа већ је добио своја нова имена. — Одељење је, сем тога, издавало наређења да се највећа пажња обраћа чистоћи и уређењу школских зграда и просторија. По Закону о народним школама (§§ 7 и 8) поред основних постоје и више народне школе у којима је обавезно учење трајало четири године. Због че^ворогодишњег учења у њима, више народне школе нису могле да се одомаће нарочито по нашим селима, где одраслија деца претстављају

Просветли гласник бр. 1—2

3