Prosvetni glasnik
Просветни гласник
на улици. Чврсти свећњаци, разно посуђе, лагани и витки лустери, улични стубови и канделабри, ограде и преграде, све је то изражено у гвожђу, бронзи, бакру, цинку, сребру, тј. у метадима чије су могућности неизмерне и који умеју да задовоље и да се прилагоде многим каприсима људског духа. Стога није угодно видети уличке свећњаке, трамвајске и електричне стубове, чије су линије и сувише круте и сирове, тј. лишене гипкости и елеганције. Овакви стубо®и не доприиосе украсу града — -оии, нажалост, доказују да се игнорише сарадња уметничке концепције и индустриЈске процедуре, а тај неепоразум не служи здравом развитку једног лепог заната. Често снажна консистенција метала многих предмета кованог гвожђа не долази до изражаја, јер њихова техничка обрада више потсећа на рад који је плетен жицом. Исто се тако злоупотребљавају и други занатски поступци помоћу којих се примењује имитација кованог гвожђа на спољашњост ливених свећњака. Пред фаеадама београдских зграда налазимо ограде од крутог бетонског материјала, које, са мало успеха, замењују виткоет и отпорност гвозденог плота. Међутим бетон, својом незграпном компактНошћу, иако отпоран, ни из далека не може удовољити сложеном програму ограде и то како у практичном тако и у естетском погледу. Ограда пред кућом није само заштита него и украс — она не сме да много омета погледу на лице куће, а још мање сме да спречава малом врту и његовој вегетацији благотворно дејство сунчевих зрака. Између тромих бетонских стубића проднре мање светлости и мање погледа на фасаду зграде — док елегантна виткост металне ограде пропушта светлост у изобиљу и не спречава погледу опсежније визуалне сензације. О ликовној вредности овоземаљских творевина не суде само филозофи, песници и уметници чије се танане осетљивости и емоционалности са више ведрине и озарености радују, управо усхићују феноменима природе и узвишеним формама л-.удских проналазака. И прост народ, захваљујући својој здравој проницљивости и сеом неизопаченом укусу, може с пуно искрене безазлености и снажне продорности да испољи у глини, дрвету, кожи, камену и платну многа неотклоњива збивања и неразлучива расположења свог радосног надахнућа. Нажалост, просечност и асоцијалност огромног броја полуобразованих интелигената у нај-