Prosvetni glasnik

ПРВИ ПРОСВЕТИТЕЉ КАРАЂОРЂЕВЕСРБИЈЕ

Као што је познато, Карађорђев устанак заталасао је не само Шумадију, него и Војводину. Војвођански Срби помагали су Карађорђев устанак не само морално и дипломатски, него и великим материјалним жртвама. Тадашњи карловачки митрополит Стефан Стратимировић, народни добротвор Сава Текелија, бачки епископ Јован Јовановић и други имућни Срби из Војводине, шаљу Карађорђу знатна новчана средства за набавку оружја и муниције. Бачки епископ послао је Вожду и један топ. Иако Доситеј није био ни црквени великодостојник, ни богати племић, него само скромни приватни учитељ, он је половину од целе своје, с муком зарађене уштеђевине, у износу од 400 форината, послао Карађорђу као свој прилог устаницима. Поред тога, Доситеј је међу богатим Србима у Трсту, где је тада живео, скупио знатну суму новаца у исту сврху. Силно одушевљен народним покретом у Шумадији, Доситеј, у својој „Пјесни на инсурекцију Сербијанов", у родољубивом заносу кличе мајци Србији: Востани, Сербије! Востани, Царице! И дај чадом твојим видет' твоје лице! Обрати срца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе! Иако већ у годинама, и ма да материјално релативно обезбеђен, Доситеј без много предомишљања напушта Трст и хита у Србију, да својим дубоким искуствима и богатим знањима користи устаницима. Као што је доцније певао Лукијан Мушицки, у својој познатој оди, Доситеја је неодољиво вукла к Србији „љубов топла к својим". Већ у лето 1805 долази Доситеј у Сремске Карловце, састаје се са митрополитом Стратимировићем и договара се о претстојећој заједничкој акцији у корист устаника У ПЈумадији. Из Карловаца написао је Доситеј једно значајно