Prosvetni glasnik

1(56 Просзетнк гласник

писмо Јакову и Матији Ненадовићима и Божи Грујовићу о укутрашњгм уређењу и културном преображају Србије. У овом писму дао је низ разборито смишљених и убедљиво образложених савета устаничким вођама о најкрупнијим политичким, војничким, социјалним, економским, културним и верским проблемима који дубоко засецају у унутрашњи живот Србије. На крају овога писма Доситеј, са топлом очинском љубављу, саветује устаницима да свако гледа само на „опште дело, да сваки и најмањи једнако заштићен буде", па ће бити успеха и напретка. Као какав старохришћански пророк, Доситеј апелује на социјалну свест и родољубље Срба: „Проклет сваки, који своју више неголи општу корист љуби. Сад ви радите за потомство, а не за вас, толико хиљада душа гледају на вас, хоћете ли што добро за потомство учинити. А шта велиги хиљада, толико милиона душа Бога моле, да штогод добро учините". Прво виђење између Доситеја и Карађорђа било је почетком" септембра 1806, у Смедереву. Тамо су се нашли и многи чланови Правитељствујушчег совјета, а из Цариграда је баш тада приспео Петар Ичко, који је био на Порти у важној дипломатској мисији. Сав раздраган природним лепотама предела између Београда и Смедерева, Доситеј је писао једком сво?л пријатељу да су његове уморне ноге „ходиле по земљи обетованија". Вративши се у Карловце, Доситеј је о својим разговорима обавестио митрополита Стратимировића који је, очевидно задовољан, послао Карађорђу на дан Библију, дурбин и кесу с дукатима. Карађорђе се захвалио Стратимировићу једним карактеристичним писмом, у коме вели између осталога: „Ја осећам колико сам дужан роду моме, али и просвећени рода, који сзе то боље знаду, нека своје не забораве". Није тешко погодити кога је подразумевао Карађорђе под „просвећенима рода". Свакако, пре свих осталих, Доситеја и Стратимировића. И Карађорђе се није преварио у својим очекивањима. На Преображење 1807, Доситеј дефинитивно прелази у Србију и настањује се у Београду, у коме ће остати до краја живота. Доситеј је у Београду срдачно дочекан и одушевЉено примљен и од стране самога Карађорђа и од осталих народних старешина. До тада Доситеј је обишао већ многе европске земље, упознао толике народе и њихове истакнуте људе, али се нигде