Prosvetni glasnik

Први просветихељ Карађорђеве Србије

111

тога времена — Доситеј Обрадовић. Више је него извесно да је њггово постављење дошло као резултат Карађорђевог заузимаша, иако је Доситеј и код осталих народних првака уживао велики углед. У нарочитој дипломи, датираној 18 јануара 1811, Карађорђе званично извештава Доситеја о његовом постављењу и вели: „Труди Ваши отечеству жертвовани, истинаја ревност, довољно нам покдзана, и свима познато високоученије Ваше, обратило је моје и делог Народног Собранија вниманије на Вас: сего воспоминаније возбудило нашу иризнателност. У зиак наше признателности и Вашег отличија и награжденија, обшчесогласно избирамо, именујемо и постављамо Вас членом Совјета и попечитељем Просвешченија Народњег. Уверителну надежду имамо да ћете Ви охотно и овом приликом ползовати се: с којим небројене Ваше заслуге за отечество у новом важњејшем дјелу још умножити, и тако безсмертно име у вјечитим отечества књигама оставити доиста можете." Иако уморан од великих напора, стар и болешљив, Доситеј се примио тешке али часне дужности првог микистра просвете обновљене српске државе. У којој је мери Доситеј озбиљно схватио своју нову мисију, речито показује чињеница да је он — већ на првој министарској седници — предложио „да се потраже млади, што је могуће више школовани и образовани људи, који ће доћи у Београд и неко би време провели у Совјету при раду и навикли се пословима, па би се затим послали по нахијама." Доситејев предлог је прихваћен и њему је остављено да га приведе у дело, на начин који се њему учини целисходан. Истога дана Доситеј је поверио једном ученом Новосађанину, Јовану Поповићу, да нађе школоване младе људе, Србе из Војводине, који би хтели да пређу у Србију и ту да служе као учитељи, професори и чиновници по министарствима и надлештвима. Друга велика брига Доситејева, као министра просвете, била је његова давнашња жеља да се у Београду оснује Државна штампарија, у којој би се лесметано штампали први српски закони и уџбеници, прве српске црквене и световне књиге, први српски часописи и листови. Доситејева је топла жеља била да међу првим књигама, које ће се штампати у Државној штампарији у Београду, буду његова сабрана дела. Али, Доситеју није бидо суђено да