Prosvetni glasnik

112

Просветни гласник

види оснивање прве штампарије у Србији, нити да доживи објављивање својих сабраних дела. И те две жеље понео је собом у гроб, заједно са толиким другим лепим али неоствареним жељама и плановима. Поред многобројних послова и брига које је имао као министар просвете, Доситеј је активно узимао учешћа и приликом сзих важнијих већања и саветовања у Совјету. Нарочито је карактеристичан његов последњи говор, одржан крајем фебруара 1811, дакле свега месец дана пред смрт. Према казивању војводе Младена Миловановића, ствар је текла овако: Једнога дана, после већања у Совјету, један од народних старешина постави Доситеју питање: „Господине, ти знаш свет и државне послове, па нам реци како би одржали ово што смо освојили и како би били срећни?" Доситеј не одговори одмах на питање, него тек сутрадан. После краћег увода, у коме је рекао како осећа да неће „дуго бкти међу живима", Доситеј је изговорио ове мудре и значајне речи: „Прва вам је дужност да управу земље, састављену од паметних људи, преместите негде у средину, у како ма и незнатно место, близу Вожда; друго, пак, да Господара земље, кога вам је Бог даровао, поштујете и пазите боље од свега на свету, да би се и он од срца могао бринути о свима и сваку беду могао савладати, али му никуд из земље не дајте путовати; и, треће, за сада никуда, па чак ни најбоље своје људе, не шиљите у посланство као депутате, ни највернијим пријатељима својим, док се земља не уреди, већ шаљите писма, паметно написана, по незнатним књигоношама. Ето, тога се држите у свом општем и светом раду, па ће и срећни мир доћи." — Зар ове речи Доситејеве не звоне као његов тестаменат, остављен српском народном вођству? Просте и једноставне, али мудре и обазриве, ове речи садрже дубоко животио искуство, свестрано познавање тадашњих прилика и државничку проницљивост осведоченог патриоте и умног просветитеља. Искрено и непоколебљиво одан Карађорђу, али свестан тога да је Вожду хместо само у к::роду, у средини земље, коју треба чувати и бранити и од спољашњих али исто тако и од унуграшњих непријатеља, Доситеј се, и у своме последњем говору, обраћао народним старешинама и првацима топлим речима и смишљеним саветима, препору .ујући им да се сви сложно окупе око Вожда и да, заједно с њим, будно чувају