Prosvetni glasnik

5*

Белешке

135

шири задатак хумане, социјалне и политичке природе. Јасно је да такво схватаље школе у борби за живљи и непосреднији контакт са животом и околкном тежи да разбије досадашње форме и — што је врло важно чак и досадашње зграде. Тако се додази до просторног проширења, које опгт доноси нове душевне и моралне захтеве и тиме далеко прелази границе санитетских и хигијенских разлога који су дали повода за стварање школа под ведрим небом. Тако школа под ведрим небом престаје да бива у првом реду школа за болесну или здраБСтвено угрожену децу. Она напротив позива све ђаке из четири мртва зида учионице, ослобађа их тесних геометриских мера школске клупе и доеоди их телесно и духовно у додир с природом, као предигру и предуслов за тумачење и подизање њихове личности која треба сама да дође до зиања. На место ученика који паснвно црпе^из уџбеника и планских наставних часова оскудио знање за испит, које почива само на речима, ставља она младог човека који пажљиво посматра, самостално открива оно што је живо и слободно испитује природне истине на којима почива свако сазнање. Школа под ведрим небом је школа створена из идеје која се труди да уништи погрешан закључак да је наставни час увек везан са мирним седењем. Она је, по речима једног директора, „толико практичнија; деца су здравија, јер живе цело време напољу и не губе време у томе да буду код куће болесна. Она никад не изостају због болести, и пошто нису заморена и не пате од нервне преморености, као што је то случај кад раде у затвореном простору, она могу да сврше много више школског посла. Осим тога грађење школе под ведрим небом стаје округло шездесет пута мање од модерне школске зграде са скупоценим инсталацијама за грејање и проветравање." И када све, штедња, хигијена и корист говоре за школу под ведрим небом, може само предрасуда у корист мирног седења да одлучује за уобичајене школске зграде које школи и од споља дају изглед болнице. А школа која има изглед болнице и јесте помало као болница. И стварни непријатељ на кога ће школа под ведрим небом стално наилазити јесте изједначење: корист — непокретност и наставни час неиокретност. Али ако се проблем загледа до дна видеће се да је та једнакост везана за другу предрасуду, наиме за веровање у уџбеник као једини незамењиви извор образовања. А уџбеник је вадемекум двеју лењости: наста-вниксзе и ученикове, које су прави непријатељ школе под ведрим небом. Али како је покрет први предуслов за живот у пољу и за дидактичку корист и дисциплину, морају се најпре поставити норме за грађење школе, које неће бити само повод за дискусије, већ важити и у пракси. Овде ћемо поменути само неке. Треба утврдити однос између суме одређене за земљиште и за зграду, а тај однос мора да буде управо супротан садашњем, јер данас се обично тражи да земљиште има површину приближно једнаку згради. И тај однос треба да нареде власти, као утврђено правило приликом зидања школе под ведрим небом.