Prosvetni glasnik

136

Просветни гласник

Друга предрасуда које се треба ослободити јесте мишљење да школа под ведрим небом долази у обзир само за ученике основне школе, јер разлога против посећивања школе под ведрим небом од стране ученика средњих школа уопште нема. Погрешно је и то што се „игром" сматра све време хоје се не проводи на клупама и у разредима. Да ли се на једном часу у ствари нешто научи или не, то се не може проценити, али излет на хоме се темељно упозна неколико биљака, није час и не заслужује то име; док се часом назива време које смо присиљени да проведемо слушајући без имало унутрашњег учешћа једнолични глас професора који додира о фане-, рогамама. „А како кете", питају многи, „учити латински, грчки, математику у пољу? Како ћете се ту сконцентрисати, како избећи ларму? Како ће ученици пратити објашњења?" Одговор на то је да се латински и граматика тешко уче у пољу, али латинском језику Виргилија и Хорација потребно је сунце да би могао живети, и он често има такав мирис земље да се једва може разликовати од земље. Ако се разлика између школе под ведрим небом и обичне школе види у томе што прва пружа ученику и дом, а последња не, онда није јасно зашто ве би ученик средње школе имао један дом у коме би као у својој кући могао да види све што се догађа и да учествује у свему што доприноси његовом развијању. У овом нарочито тешком времену младићског доба, у коме младо створење мора да се дочепа једног крмила које је до тада било изван његове личности, а сада треба да буде у њему, дисциплине наиме, у доба дакле у коме мора да научи да се сам обуздава, потребније Ј 'е него икад директно учестЕОвање у животу школе. А једини облик у коме ученици учествују у околном животу јесте покрет. Школа под ведрим небом је управо школа покрета, школа која иде за покретом сунца и покрето.м ваздуха. Друга чињеница је, да данашња школа са својим начином живота, проведеним већином у седењу, шкоди унутрашњој равнотежи омладинаца у доба у коме је ова равнотежа лабилнија него икада, а повишава напрегнутост у доба када је и онако изванредно јака. Освежавајуће и оживљавајуће дејство живота који цротиче без теш» ких прекорачења природних закона доприноси томе да избистри и ублажи бурну атмосферу, каква је увек атмосфера младићског доба, чак и када спољашњи изглед не каже тако. Само ко је сасвим заборавио властите школске догађаје, неће се сетити каквој су тортури били подвргнути наши живци и како смо се после три, четири, пет сати у којима смо били осуђени на мирно седење на клупи, претварали у гомилу рђаво расположену и без воље за учењем. Школа под ведрим небом приказује се донекле као живот на селу. Наставник има преко своје дужности да испуни задатке који излазе из оквира његове службе чисто школске природе. Његова делатност се проширује и обухвата у оквиру школе и њених задатака читав отсек у животу детета, који је раније био искључен одатле, отсек који се односи на дете као такво, а не као ученика.