Prosvetni glasnik

226

Просветни гласник

здравља тела зависи и здрава душа — здрав ум и дух, према оној: „Мепз бапа 1п согроге запо." (Здрав ум у здравом телу). За ту сврху постоје много боља и по својим последицама корисиија физичка вежбања од оних не баш тако срећно изабраних данашњих спортских занимаша, која више замарају и више шкоде не само телу него и духу. А да се дете, поред васпитног утицаја дома и школе, трезвено упути и на његово сопствено усавршавање — на самоваспитање — потребно је уложити много добре воље и труда; потребно је истрајно следити трновиту стазу максималног напора, нарочито у погледу моралног васпитања и самоваспитања. То тврди и Платон кад каже: „Потребна је огромна борба, борба много виша од оне која се мисли, па да личиост постане прави човек или мангуп". О свему овоме надамо се у кратким потезима проговорити доцније користећи лознато гостопримство цењеног уредништва Просветног гласника. Маја 1943 у Београду. Коста М. Лучић ДЕКАРТ КАО РЕФОРМАТОР МАТЕМАТИКЕ Критиковање целе једне науке претпоставља нову философску концепцију те науке како у погледу њених задатака тако исто и у погледу њене методе испитивања. Декартова критика креће се у оба ова правца. У погледу на истинитост математике Декарт заступа мишљење „да су од свих познатих наука једина аритметика и геометрија без икакве нетачности или неизвесности." Декарт одваја математичке предметне науке од математичке науке о методи, о „калкилу". Тако он сматра аритметику и геометрију као предметне науке од којих се прва бази бројевима а друга фигурама. Алгебру модерних и анализу старих математичара рачуна он као науке о методама. У погледу на ове две задње даје он ову критичку примедбу: „Што се затим тиче Анализе старих и Алгебре модерних то је, осим што се оне само простиру на врло апстрактно градиво, а које не изгледа да је од икакве употребе, прва толико везана за посматрање фигура да не може да вежба разум а да много не замара имагинацију; а у задњој се подвргавамо толико извесним правилима и цифрама да смо од ње начинилн мрачну и конфузну вештину која збуњује дух уместо науке која га култивише. То је био разлог што сам ја сматрао да морам да тражим неку другу методу, која би, док би садржала све што је у овим трима 1 ) корисно, била ослобођена њихових недостатака." Ову нову методу Декарт је доиста пронашао. Применом те методе на геометрију он ствара једну нову математичку основну науку од неслућеног значаја за будући развитак математике, он ствара Аналитичку геометрију за коју ће остати вечито везано његово име, Ову нову методу

г ) Трећа је логика.