Prosvetni glasnik

286

Просветни гласвик

знања па и критичког просуђивања догађаја, ако се у те догађаје добро и дубоко проникне и уживи, и ако се пажљиво уоче сви посредни и непосредни узроци који су их изазвали. У противном случају брзоплето читск-е не утаче па дух читаоца који &рзо све заборави и једва ако у ссћсњу остане да се иа пр. та и ?а књига прочктала бсз глогућкостк да се и најиростији извод гз ње учгни к прокоментарише. Још једно корисно средство за самоваспитање и уопште за васпитање јесте развијање естетичких осећања. То од човека сам живот захтева, јер се од голог зн-ња живети ке 1,:оже. Дух човеков, дакле, сем знања тражи добросхваћено уживање и разоноду, тражи насладу у ономе што је лепо и што га може наслађивати, што пружа драж и духозно гадовољство. А то се може постићи само путем добро развијеких естетичких осећања. Кад су ова осећања тако развијен? онда се у духу потру и кноге антипатичне црте карахтера као што су на пр.: охолост, тврдоглавост, осорност, ситничгрење и др. Да би се код васпитаника развила естетичка осећања треба га упућивати да пажљиво разгледа све што се лепо у даком случају може видети. Корисно је, дакле, да дете посматра дивке грађевине, лепе споменихе, дивне слике, пародке састанхе и вашаре па чак да посећује и лепо уређеке циркусе. У овима се може човек наслађивати посматрањем ретке вештине кз гимнастике, из дресуре мајмуна, паса и коња. Погрешно је овоме не придавати важност и једноставно с?-е то омаловажавати. Нису то ништарије и детињарије, како пеки кисле. Капротив све је то с муком научека вештина, за коју свак није способан, а у тој вештини баш се к сгледа оно што оадовољаЕа и одушевљава. Ко се ничим не одушевљава, ко ништа не уважава, ни сам није достојан уважење. То је ужасно ружка кака кроз коју се видно испољава ограниченост духа, закржљалост укнкх особика и очајна немоћ разумевања. Друштво нма грозну штету од таквих људи. Они друштво трују као заразни микроби ваздух, постају омрзнути и одвратни због вечитог омалоЕажавања свега и свакога, због злураде опозиције и пакосне критике. За такве људе ништа није лепо, нико сем њих није добар поштен и способан. Као такви они робују оној ружној и за човека недостојној особини која се код Римљана оличавала у речима: »№ћЛ а&шгага« (ничему се не