Prosvetni glasnik

Српски језгж као израз српског духа

99

У ово време су се очајнички борили и неки књижевници наши за слободу духовне изражајности у својим уметничким стварањима, да би језику нашем, из његових богатих извора од векова, дали оне фине и неосетне разлике и прелазе из једнога појма у други, ону финоћу и тананост у изражавању које се више осећају него што се материјално разликују. Али у заглушној халабуци нове литературе они се често нису ни видели а камоли процењивали. Јер нова свечовечанска књижевност и такозвано јавно мњење и јавна реч прећуткивали су их и прелазили преко њих као и да не постоје. Напослетку, у нашој књижевности се јављају, нарочито у другој полобини прошлога века, писци из западних крајева наших, обично са неизмерним бог&тством у снажној изражајности и са обиљем речи којом омогућују дубље и снажније да се изрази мисао. Али њих су сматрали провинцИјализмима и у сиромашне духом није могла да продре енажност и тананост тИх духовних стварања. Ми морамб Поћи од језика. Комунисти су највећи мајстОри у искоришћаваЊу свега што постоји у људским' оДносима, Да би оделМли себе од свега осталога севта. Они не остављају ни језик на миру, па су и у нас отпочелИ са стварањем новога, по њима реболуционарнога језика. УтоЛико пре, утолико снажније мора Да Заграби обновљени национализам у све изворе из којих може- Ш црпе богатство у изразима, тананост у духовном стварању, преливања и поступне прелазе у изражавању и најмањих разлика. Тиме ће се јачати она вечита духовна веза векова, тиме ће се васпитавати покољења која осећају и у језику своме дубоке изворе свога живота из давнина, тиме ће се јачати везе с покољењима која су стварала тај језик и њиме изражавала своја духовна стварања. И у првом реду ми морамо заграбити из нашега основнога прајезика. Ја филолог нисам. Али, и поред тога, усуђујем се да стручњацима скренем пажњу на неколико могућноети за чије нам решење много може помоћи старословенеки који је избачен из наших школа, уместо да у њима остане и да буде оно што јесте, основа нашега данашњега говорнога и књижевнога језика. 3*