Prosvetni glasnik

Српски језик као израз сриског дузп 101 ___ , . ____ _ У Вука се налазе: богобојазан, богодаван, богодјан, богодушан, богоносан, којима се означавају разни односи .човекови према Богу. У преводима наших старих писаца са старог српскословенскога језика налазимо и: богомудрен, богољубазан, богоборан, богомрзак, богодухновен, богопросвећен, богаизабран, боговечан. Зар не бисмо на тај начин могли означавати.и друге односе човека према Богу? ј Има и у данашњем језику нашем сложених прндева од два придева или од прилога и придева. Проширена употреба ове особине језика само би га обогатила у изражајности. Тако се у наведеним преводима налазе: добролриступан, живоначелан, достохвалаи, свештенолепни, благочастан, једнопогибељан, јединосушан, злославан, доброугодан, многовидећи, новодароваи, многострадалан, добронарочит, добролепни, боголепни, многочудан, многознатан, многославан, многообразан, многосабран, дсхбропотребан, добрострадалан, доброразумаи, многоточан, громонаречен, љубочастан, зверообразан (сличан зверу), многожељан, веледаровит, многочастан итд. У нас се каже земљоделац, али по старо-српском језику можемо рећи и рукоделац (занатлија), среброделац (радник у руднику сребра), па према томе могли бисмо рећи и угљоделац, железоделац, дрводелац итд. ^ Старосрпски језик допушта да се праве глаголи и од именица, тако се добијају глаголи: светитељствовати, началникојвати, бешчаствовати, обличавати, испосредовати, савећати, ожесточити. И у данашњем нашем језику се ова намера врло често осећа. Ту су само неколики примери како се може наш језик вратити својим широким духовним основама и тиме још јаче продуховити. Стручњаци би ову целу основу требало да обраде и да оживе све оно што је у нашем старом језику неговано а у новом запуштено. Свакако да је за ово први услов да наша шДОла што пре поврати у сва права наш стари српско-словенски |е;3|ик. Ми учимо латински и грчки — старе неживе језике, али осиове нашега класицизма не, као да смо тиква без корена. Наша је класика, истина, много оштећен'а и није са општега гледишта сшо што су класични грчки и латински, али својеврсношћу и сашгосвојношћу језичном и културном стари словенско-српски јеерк