Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

ПРЕГЛЕД СТРАНИХ ЧАСОПИСА СТРЛНЕ РЕЧ I У ЕВРОПСКИМ ЈЕЗИЦИМА У часопису »•*,• аеиегеп бргасћеп« (50 Јаћг&ап& " 3) налазимо интересантан чланак Ха- а Вемајера о употреби страних речи у појединим европским језицима. као и интересантне ^гледе на овај проблем. Чланак је написан поводом. једног оштрог напада у часопису »МиИетзргасће« на „покварени начин писања" у аемачким довинама, а делом и у немачким књигама. „Сваки други народ, чт и духовно нижи од немачког, пази на чистоту свога језика," стоји тамо. „Изузев научних израза, у страним часописима само се ретко може наћи која страна реч" итд. Вемајер устаје противу оваквог тврђења, а нарочито против тврђења да је за ово крив стари немачки карактерни недостатак: „бесмислено обожавање свега што је страно". Он у чланку доказује да и остали језкцк показују- исто тако велики број страних речи као и немачки. Он тзрди да нису само наклоност према страном и мода криви за примање ових нежељених гостију. Свака реч је израз за неки појам или неку ствар, вели он. Она се може сматрати њиховом функцијом. Уколико је јаче зрачење културе једнога народа, било у књижевности или филозофији, у спорту или музици, медицин-: или техници, утолико је јача животна снага и трајање речи којима је изражена. Уколико један народ више дт-је од своје културе другим народима, утолико је већи број туђих речи у којима се ова култура огледа. Уколико је тежња за образовањем и знањем код једног народа већа, утолико он више живи у свету и са светом. Са стварима које сматра корисним или које му се наметну, прима он и њихова имена, те се ствара извесна размена, исто као код увоза к извоза робе. Ако човек хоће да нађе језик без туђих речи, онда мора да га тражи код лјлшлтивних народа Нове Гвинеје или Огњене земље. Стране речи региструју јачину и правац духовних струјања. Оне се, често нехотице, увуку заједно са стварима које означавају, а са којима чине целину као душа и тело. Помислимо само на разв ј спорта! Ски је шведска реч, џиу-џицу јапанска, а ни пинг-понг није кемачка. Ове речи нису узете због бесмисленог обожавања свега што је туђе. Осим тога, оне су продрде у све језике. Па и многе речи из ранијих доба имају у језицима