Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

окова око доо досаосеовоссеооссоокобссообеоовеад 2. | Преминули Чланови Одбора [

| Митрополит Михаило Први председник Фонда Станојла и Драгиње Петровић

За првог председника Фонда Драгиња је означила, као што се види ииз тестамента, Митрополита Михаила, Архијепископа Београдског и Митрополита Краљевине Србије: Њему је и завештање своје у аманет предала 26. маја 1896. године.

Нимало није тешко протумачити зашто је велика добротворка пажњу своју управила и поверење поклонила Поглавару српске | Цркве. И ако се седи Јерарх налазио већ у позној јесени живота, у његовом дугогодишњем и плодном раду она је гледала идеални пример, по коме би и њена родољубива идеја, изражена у тестаменту, требала да добије обраду и остварење.

Мало је таквих људи, као што је био Митрополит Михаило. Постојан и свестан положаја и задатака националних, он је неуморно радио и много урадио за организацију наше Цркве. Као говорник био је на гласу а као учен теолог и писац имао је још тада за собом око педесет разних списа. На његовим седим власима почивао је увелико неувели венац, оплетен од разних доброчинстава. Његова племенитост и ретка душевна доброта беху га увели у сва хумана предузећа, која је он својом издашном руком сбилато потпомагао.

Колико је био цењен због своје учености и хуманости не само код нас, већ и ван граница мале Србије, најбоље показују многобројна чланства разних друштава и покровитељства толиких установа, у којима је он неуморно делао. Тако, био је:

Члан Српског Ученог Друштва у Београду (1857. г.; председник друштва за ослобођење робова африканских (друштво у Паризу, од 1862. г.); помажући члан Београдског Певачког Друштва (1866. г.); члан Алтајске Мисије за ширење вере Христове међу многобошцима (друштво у Петрограду, од 1866. г.); почасни члан Императорске Публичне Библиотеке у Петрограду (1869. г.); почасни члан Савета Кијевске Духовне Академије (1869. г.); почасни члан Императорског Петроградског Универзитета (1869. г.); почасни члан Императорског Московског Универзитета (1871. г.); почасни члан одеског добротворног друштва „Св. Ћирило и Методије“ (1872. гл; помажући члан Јована Пико

ОбЖХОСХОСХОбХОбхоожоо | — 128 — ФОбХОбХОСХОбУоОбусбхоз