Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

зоо севоосвове оос оос ово окове ове ок око М

Милош Туцаковић

Родио се у Крагујевцу 5. априла, 1862. године. Син је уваженога и опште поштованога Тодора Туцаковића, посланика и потпредседника Народне Скупштине. Основну школу и гимназију свршио је у Крагујевцу, правни факултет у Београду, а вишу трговачку академију у Бечу. У државној служби служио је као судски писар, консул у Трсту и Солуну, секретар министарства нар. привреде и управник Класне Лутрије коју је реорганизовао.

о том оставља државну службу и постаје директор Трговачке Банке у Београду. Написа») је две књиге: Менично право и Домицилирана меница, које се и данас употребљавају. Од 1907. год. члан је Одбора овога фонда.

Помагао је свесрдно хумане установе, и био је ванредно добар човек. Његова кућа и виноград били су на гласу са његова српског гостољубља. Најзад, и њега је постигла судба добрих људи, и он разочаран у неке своје пријатеље, нервно ослабео» пада у постељу, и, после дугог боловања, умире 11. марта 1921. год. у Бе-граду. Бог да му душу прости и вечан му помен!

М. Б.

5. Извештај о стању Фонда ')

После смрти свога мужа Станојла (+ 17. маја, 1889 ) велика добротворка Драгиња подиже у име његово и своје цркву Св. Николе на Новом Гробљу, о чем је било · напред говора. Доцније, 26. маја 1896. г., она завештава свеколико своје имање на просветне и националне смерове, о чем ће се старати нарочити Одбор који је она сама изабрала и који ће почети управљати Задужбином одмах после њене смрти (Т 11. новембра, 1901. г.). Па ипак, то није могло тако бити, јер је требало скоро десет година, док је њена Задужбина правно конституисана.

ђ) Читан 4. декембра 1922. г., на Ваведење, у сали Џ Мушке Гимназије у Београду, на свечаној седници у спомен великих народних добротвора

Станојла и Драгиње Петровића.

ОСХОСХООСХОСХОСХОбХоОФ | — 140 — обхосхосхосхобхдоход