Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

окове о осе дос док оскедоо ос осе осе о обе о со о доо: о

загрејаће и срца читавих покољења. Због тога национални радови таквих људи постају и опште-човечански, јер помажући развићу своје Отаџбине, они у исто време раде и на општем напретку човечанства.

Све, дакле, ово што имамо данас, нисмо стварали само. ми. Ту су плодови родољуба и добротвора, који су пре нас живели и делали. Ми смо њихови дужници. Свако добро дело, прилог, ма како мали, јесте камен стављен од њихове стране у зграду, коју зовемо Отаџбином, у којој живимо.

Врлина пожртвовања за све никада није била тако потребна нашој Отаџбини као данас. Заморено дуготрајном и неравном борбом а материјално тешко повређено, наше племе може добити стварну помоћ само тако, ако се та врлина поново јави и врати у наше породице, села и градове. Наш живот очекује благослове од пожртвовања и рада свакога за све. Само то може да обнови порушено, да сједини раскинуто. Ко хоће од вас да буде користан — вели Божанствени Учитељ — нека вам буде слуга и ко хоће да буде први нека је свима на услузи!

Чинити добро — то је стално, активно расположење да свим силама доприносимо користи, задовољству, благостању и части наше Отаџбине, ма то било и на нашу властиту, личну штету.

Кад би, којом срећом, сви грађани били запојени овим духом, сигурно је да ниједан не би био незадољан и огорчен. Јер добро, које појединац чини у корист свих, небројено пута, на разне начине, опет се, најзад, њему враћа, пошто се и сви остали, тако исто, брину само о његову добру. Грађани би, на тај начин, постали у правом смислу браћа а држава би се претворила у једну велику и срећну породицу.

Да би могли чинити добра, треба за то, пре свега, бити способним. Да би служили и помагали друге, треба

ОбХОбхоОСхоохосхооход — 16— ОСХОСХОСХОбХОоХОСХОО