Prosvetno-crkvena Dobrotvorka Draginja St. Petrović

претходно разумети како се то ради. Не очекујући помоћи једино од других, ваља стећи искуства у каквој било врсти занимања, старати се за увећање своје имовине свима али само законитим и поштеним средствима. Што више има човек знања, способности, или имовине, у толико више је у могућности да буде користан за друге. Похвалу и признање за рад на општем добру заслужује само онај, која чинећи добра дела, не тражи за себе никакве награде.

Занатлија, трговац, научник, државни чиновник, „свештеник — сви се они труде не само за себе, него и за друге. Али за то их још не можемо славити. Вештина, занимање и знање — сами по себи су корисни, али не и они, који практикују те разне позиве. Њима се за њихов труд плаћа по заслузи, или добијају сталну плату. Ти су добили своју награду, вели Христос. Али врлина — она се не продаје и тога земаљског злата нема, којим се она може купити. Бити користан за заједницу значи бити готов жртвовати се ради општег блага; где нема веће или мање победе над самим собом — тамо те врлине и не може бити.

Пожртвовање за друге — то је врлина погпуно супротна пороку саможивости и користољубљу. Саможивост је отров, који раскида најсветије везе крви и заједнице у породици, кад сваки мисли само о себи а нико о свима. То је оштар нож, који разједињује чланове општине и свега државнога тела, разара старе везе, које могу све у целости да одрже. Ако је саможивац обезбеђен, њега нимало не узнемиравају невоље других, — беде милијона људи. Таква је себичност, саможивост и користољубље. Пожртвовање је, пак, старање о користима за друге. Оно је несебично уступање извесног дела нашега времена, наших радова, наше имовине за благо и част породице, друштва и Отаџбине.

Велики геометар и механичар Архимед говорио је:

ОСХОСХОСХОСХОСХОбУОд | — 17 — ОБУОБУОБ ОБ 30бЖО