Prvo naučno delo o trgovini dubrovčanina Benka Kotruljića

94

је плод освајачкога карактера насељавања Срба и Хрвата, на Балкану, прихваћена је по општем средњевековном, а специјално византијскоме, типу п угледу. Котруљић нарочито наводи онај облик кметске зависности, у коме су сељаци — работници насељеници по своме пореклу (оглелпаги) привезани |приковани) за земљу или приписани (ејеђас аавеон а п адзомри; отуд сјеђае адветрбо) земљи, коју не могу ни напуштати, ни по њој селити се. Они су дужни да је своме господару обрађују и продају се |или преносе на другога власника) са земљом заједно. Такви су, вели, наши дубровачки васали |као п кипарски парици).“ Ови »дубровачки васали“, које Котруљић овде помиње, то су онп српски вмети (себри) са суседних острва п приморских покрајина, који су од наших владалаца и великаша са земљом заједно уступљени пили продани били Дубровнику, [острва: Ластово, Мљет и Хвар и покрајине: Стон, Пунта, Приморје и Конавли). Из овога српекога сеоског елемепта регрутовани су (досељавањем слободних кмета по пресељавањем за земљу везаних у мрнарску, трговачку или кућевну службу) грађани пи пучани дубровачки, који овом првобитно латинскоме граду дадоше потоње српско обележје.

1 очоћо сбашћо ајста аб зетућ Февн олатамј, слов ачеш сће зопо азргеве а осете (етте, сће поп 51 роппо рашке е% деђђотје сошуаке бЕ вепаепзт соп Та Текта 66 упези ајеши оба 51 сћиштапо Бета соПот. КА цпезн вопо соте | позв вазатћ 4; Кашта, вез Раче: фе (рто“. Лист 102. Отр. 2. . Ближе о кметству у Ду бровнику ву напред поменутим расправама Ивелија и Папафаве, по положају себара у старој српској држави уопште нарочито у От. Новаковића („Законику Стефана Душана“, старом издању 1970. као по новоме 1898. по у његовим расправама: „Пронијари и баштиниша (спахије и читлук-е ахпбијеј< у „Гласу“ Срп. Краљ. Академије књ.

Т. као и „Село“ (ив дела „Народ и земља у старој српској држави“) опет у „Гласу“ књ. ХХТУ (15.).