Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

182

једнпм пыеном зове Подгор. Неки ми иак рекоше, да и сва клисура, кроз ко ]у прелазп река .Ьудска, долази у Подгор. Од хана Дуге Пољане за један километар па смо стпгли у село Дуге Пољане, које има око 20 кућа, 10 дућана и једну караулу са нпзаыпма и једну високу кулу, за коју ми рекоше, да je Халилпашина. Од Дуге Пољане па до Сјенице сав се простор зове Сјеничко поље. Село Дуга По.ъана с леве стране друма има и свој заселак, којп се зове Забрђе. Положа] дуго-поланскп je вододелнпца за притоке Увда и Ибра. Становницп Дуге Пољане п Забрђа су Срби мухамеданци. У Дугој Пољанп дочекаше нас два коњашша, које je у путно мутесариФ сјенички, да нас дочекају и до Сјенице допрате. Кад смо из Дуге Польане пошли, пзашли смо у истпни на једну дугачку и шпроку пољану, која у шпрннп п дужпнп може имати по три километра, a коју срединой просеца друм, којпм ми идемо. После- ове настаје друга још много дужа и шпра таласаста пољана, све самих пашњакаса густом травом, Пређосмо преко Брњпчке реке, која готово беше пресупшла, и која то пме носи по селу Брвыщама, које je на два километра далише од друма. Овде смо видели неколпко двоко.шца, ко] има се народ служи, а четвороколице и нема. Прошав испод турске карауле Азисије, од које je доено 6 метара село Штаваљ са лепом црквом, коју красп једно кубе, у ЗУз сах. стпгли смо у хан Сми.ъевац. Из села Штавл>а je Милован Слепчевић, а блпзу Штавља je село Ступ, одакле je Рад oje Kpacnh. II СлепчеBiih и Kpacnh су Милојевпћевп ђацп, а сада су учители! у Нишу. Били су као ђацп са осталим својим друговима, међу којпма je оно ii мој брат Спира П. Станковпћ, у рату под командой пок. Милоша Милојевића у суповачко-добричком доброво.ъачко-усташком и у Рашко-Ибарскоы усташко-доброво.ъачком кору. Положа]е »Азпсије“ на Сми.ьевцу и другп званп Кнежевац или Бреза, раздваја речица Штава.ь, а између леве обале Bane и десне Јабланпце, а на десној страни друма je положај Дубински, ко]и je са овога друма налближа тачка до српско-турске границе.