Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

197

поља за Сјенпцу, испраћен свима почастима као и прп до ласку. Пзван Пријепоља пзашли су до 20 Срба Прпј епољаца да ме пспрате п пожеде сретан пут. Овде сам сишао с кола п са свпма ce руковао п опростио.

] Одпазак у манаетир ЈУlнлешево и оданде у Хиеарцик и преко Сјенице и Повог Цазара, у Приштину. До манастира Милешева испратили су ме сви они, који су ме дочекалп код Селашничког хана, а блину самог манастира дочекали су ме: Јаћим Веселичић, Сава Минић и још други Пријепољци. На црквеним вратпма дочекао ме je са јеианђељем и крстом у руци Прокопије Ружичић, капелан манастищки. Пољубих јеванђеље, ь:рст и десницу свештеникову, па уђох у цркву са свпма, који су ме овде дочекали, a међу којима беше и Прота Јован Госпић и учитељ РаФајло Вукадиновић и други. Пришао сам гробу где je лежало тело св. Саве 64 ) у ономе кивоту, који сам поменуо у манастиру св. Тројпце, поклонному се и целивао. За овпм разгледао сам црь:ву, школу и велику манастирсг:у кућу, коју je пре краткое времена поплава готово половину срушила, откинувши прво зид, који je цркву ix кућу од реке бранно. Сада се ова речна обала утврђује јаким и дебелим зидом као град. Но по казивању општинара тешко he се моћи ускоро довршити зидање, јер немају за то пара, а без овога вида прети велика опасност и цркви и зградама око ове. Пре кратког времена умро je доскорашњи старешина манастирски Теодоспје, за кога ми рекоше, да je био ваљан калуђер и добар домаћин манастирски, j ер ce je неуморно старао за напредак манастира. При-

в4 ) У М. Ђ. Милићевића „Кнежевина Србија" стоји : Света Сава je пренешен из Мплешева и спаљен на Врачару 27 априла 1595 године. По заповестп Синан-паше однео га je из Милешева 30 марта исте године Мехмед-бег Оћуз. Сада на овом путу, слушао сам као предање народно да je Синанпаша спалио Светога Саву за то, што и потурчени Срби нпсу престајали долазити и клањати се гробу његовом.