Rad Kulturne Lige u 1910-1911. godini

50 р

У Врању су одржана ова 'едавања:

1. Т. Ов. Џавић. проФ.: трговачко занатлиски сталеж, његово развиће, потребе и дужности његове према држави. Р

2. Г. Ал. Христић, адвокат: како се пролази у животу.

8. Г. Д-р Н. Ђорић, окр. Физикус: заразне болести, њихове клице; предохрана од заразних болести.

4. Г. Св. Џавић, проФ.: народне песме, њихов значај историски п савремени. Приказао певање уз гусле г. Ник. Вукотић, пешад. капетан. Прочитане 3 народне песме.

5. Г. Риста Стефановић, учитељ: економске прилике Врања п околине; узроци опадања и осиромашења.

Закавали су били предавања г.г. Урош Кубуровић, директор гимназије, и Милан Бошковић, суплент, али су их одложили. Исто тако се морало одложити једно пре– давање г. Ал. Христића. адвоката.

Осим ових Формалних предавања и реферата, г. г. судије, адвокати, учитељи и други интелигентнији људи узели су на себе дужност, да приликом својих службених путовања по селима, и иначе при додирима с непросвећенијом масом, утичу на њу у правцу који је Лига. ставила себи у задатак.

Предавања по срезу пчињском потпомагао је г. Вељко Рамадановић, срески начелник, као г. г. Лазар Кречковић и Сретен Кочић у срезовима масуричком и пољаничком, у колико их је тамо било.

У стварни материјални рад дошло би ово:

|. Кречење кућа. Управа К. Лиге је, у споразуму с управом Народне Одбране, умолила окружног начелника, да преко својих органа учини што треба да се испуне бар најелементарније одредбе закона о јавној профилакси: да се око кућа и у кућама одржава чистота пи да се куће крече.

Појава колере у Аустро- Угарској давала је маха органима власти да буду ефикаснији. У срезу пчињском је, заузимањем г. Вељка Рамадановића, подигнуто шест кречана из којих се креч раздавао бесплатно, а г. Рамадановић је пашао начиша да сиромашни добију бес-

у ње аћеате