Rad Kulturne Lige u 1910-1911. godini

5:

7. На коференцијама К. Лиге претресано је, чиме би се све помогли осиромашени становници Врања и најближег среза. Пало је предлога да се покуша, између осталог, удружен рад, да се унесе нових и усавршених врста радова и т. д. Тога ради се ишло на руку установљењу задруга земљорадничких, винарских и других: да се смотрено учине огледи и с њима у срезу и Врањи. Тако су основане земљорад. задруге у Лепчинцу, Нерадовцу, Ратају и Бањи Врањској, где је раније већ постојала задруга. Учињено је што. треба да се подигну ви нарске задруге како у Врању тако и у местима, где се јаче неговала винова лова, која је пропала од Фплоксере. Да би се помогло просвећивање и књигом, бар по већим местима, где има више писмених, решено је још у почетку рада, да се оснивају књижнице за народ. Тако је основана у Врању Народна Библиотека К. Лиге. Она је на Ов. Саву 1911. год. освећена и предата грађанству на употребу. Библиотека је смештена у једну приватну кућу, за коју плаћа тргов. омладина, која у посебном одељењу исте куће има и своју читаоницу, а књижница јој је у заједници са библиотеком К. Лиге. У истој кући има оделење за сва културна друштва и установе.

Библиотеком управља нарочити одбор коме је председник г. Јован Миленковић проФ., благајник г. П. Кушаковић, апотекар, и књижничар г-ца Катарина Николићева, настав. женске гимназије.

Стварни рад је књижњице од 15. марта до краја јуна.

Стање и рад библиотеке у Врању су овакви:

Број свезака 3118.

Број дела изнад 2000.

Број реверса 1499.

Број књига узиманих на реверс: 1613.

Број читалаца 278.

Све су књиге добијене као поклон од разних лица и од главне управе К. Лиге у Београду. Најзнатнији су дародавци :

|. Г-ђа Јелена удова поч. Николе Радојкића, која је библиотеци поклонила целу библиотеку свога покој=

та