Rad Kulturne Lige u 1910-1911. godini

—В– -–

ва састанке. У њој се скупљају чланови читаонице на читање новина, часописа и књига. Неколико пута приређиване су и другарске вечери уз помоћ певачке дружине и оркестра. Обичај је нов и тек се уводи. Свакојако је користан, јер одводи свет из прашљивих кафанских локала. У библиотеци се држе и састанци ради обавештавања о питањима од општег значаја. Ту се држе и седнице одбора Културне Лиге, Народне Одбране, Читаонице, Џевачке Дружине, Соколског Друштва, Отрељачке Дружине и других културних установа.

Библиотека и читаоница су дакле место за образовање, пријатну и здраву забаву, расправљање питања општег значаја и кров под који се скупљају све културне установе.

Рујрсеви за неписмене.

Утицајем одбора Културне Лиге рађено је на ширењу и утврђивању писмености. Оснивани су курсеви за неписмсне и продужне школе.

Курс за неписмене основали су:

Г. Иван Брајовић, учитељ у Глумчу. У курс је уписао одрасле неписмене младиће од 15. до 20. године. Предавања је држао недељом и празником. Уписао 21 младића. На испиту, пред министарским изаслаником г. Митром Јовичићем, сви су положили испит одлично п учитељ је похваљен.

Г. Божа Поповић, учитељ у Крвавцима. Уписао је 43 неписмена младића. Обучио их одлично. Министарски изасланик г. Мих. Отојанчевић, професор, похвалио је успех.

Госпођица Милева Лазаревићева, учитељица у Крвавцима. Уписала је и обучавала 18 девојчица. На испиту пред министарским изаслаником успех је био одличан.

Г. Михаило Тодоровић, учитељ у Годечеву. Уписао је и обучио 25 одраслих младића. Министарски изасланик г. Пауновић оценио је успех одлично.

Г. Ранко Алексић, учитељ у Стапарима. Уписао је је 30 ученика од 12. до 20. године п одлично их обучио.