Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

136

XI. седница 15. фебруара 1921. године

ако радне масе покажу довољно организаторие спреме и ако су добар инструменат напретка. Предалеко би ме водило, да у детаље критикујем тај систем. Ja ћу само да папоменем једну критику данашЈ-вег председпикаЧехо-Словачке Републике, који-каже у једном свом интервјуву следеће (чита): „Радпички u сељачки совјети били су реакција против претераног централизма; бни су природан нагон за самоуправом, али им је мана, што нису били органски“. Масарик зато долази до закл.учка (чита): Централизација и самоуправа узајамно се допуњују, једиа без друге су недрвољне". Совјетски режим је управо па том пропао. Политичка идеја совјетима је пропала на том, што је у стварн тај цео режим створио једну аиархију и пакон гога паступа реакција, наступа једна трапсформација у том правцу, да данас ти совјети губе на својој важности и све се вшпе развија совјетски режим у Русији до једног режима личног апсолутизма. (Д-р Сима MapKOßnli: Откуда ви црпите те информације?) Ја то црпим од писаца марксистичких и бољшевичких и морам рећи, да сам имао много већи респект према идеологији комунистичкој. док нисам дошао до дела Јlен.ина, Троцког, Радека, Бухарина идругих, на кад сам их прочитао, онда сам видео, да су та господа живела у Енглеској, и у другим државама, и да су само копирали оно, што су други видели. пак су n морали. доћи до неуспеха, И тај је неуспех потпуп. Међутим господо, код совјетизма важаи је јг.ш моменат екопомски. 14 ту је била погрешна полазна тачка код првобораца комунизма. Манифест комунистичке интернационале, закључен на конгресу од 2. до б. марта 1919. године каже ово. Ја то спомин>.ем ради тога, да се виде претпоставке, с којих су полазили творци комунизма. Тамо се каже (чита); „Подржављење економског живота против чега се толико одупирао капиталистички либерализам, постало је чињеницом. Не само да нема повратка ка слобидној конкуренцији, него ни ка господству трустова, синдиката и других економских чудовишта. Питање постоји у томе ко ће бити даље носилац подржављене продукције империјалистичких држава или држава победоносног пролетаријата“’ Господо, овде видимо једну идеологију, која је израсла на тлу прилика створених за време рата, видимо идеологију људи, који су живели у приликама т. зв. државне социјализације, коју су из нужде мање више све државе проводиле. Тај је систем познат под именом ратних централа, и тај је систем успео у том, да читав економски живот бирократизира. . И комунистички експерименат у Русији пошао је тим путем и поставио је ову мисао’: треба да се уведе уједињено и централизовано господарство Европе-и целога света. То се налази у манифесту.интернационале. То значи, да се одабере пут социјализације методом државне социјализације. Држава постаје носилац читавога економског живота држава, то смо видели за време рата, а видимо то и данас, а поготово је управо чудно, жада с тим теоријама долазе данас господа комунисти овде, и то накрн оних илустрација, које је дао госп. ПавловиЕ, где нам је приказао, како држава није успела нигде, где 'је прихватила извесне економске функције у своје руке. Наш проблем, господо, јесте. да се ова држава консолидује и ако ви (према комунистима) акцептирате методе социјализације путем државе, онда морате да имате консолидовану државу, да би тим методама могли постићи успеха. Према томе ви /греба да помажете у свом интересу консолидацију

наше државе. (Д-р Сима Марковић: Ta ми и јесмо за консолидацију.) Не, ви сте за деструкцију. Зашто да се зачаравамо? И зато се баш тако ле.по слажете са крајњбм десницом, те сам управо у чуду што седите на крајн>ој левици, место да сте на крајн.ој десници. Али у томе има једпа мисао. Ви желите, да подупириИу реакцију, помогиете деструкцију, како би ви онда до.шли и ва власт даизведете оно исто, што и другде. Господо, совјетизам и 'у економском погледу зиачи деструкцију, јер није био у стању да проведе борбу, економску организаиију, путем државне методе социјализације Марксистички писци проглашују приитзше ове методе утопистима социјализације. (Ириговори међу комунистима.) Ја врло д< бро поз«ај Ј м марксизам, и с њиме хоћу да вас побијам, будуки сте ви врло далеко од марксизма. Бољшсвизам није марксизам, него фалсификат социјализма. Најбољи доказ имате у томе, што највећи социјалистички теоретичари и сви највећи социјалистичкп духови и стари борци налазе се у највећој опозицији противу вас комуниста, јер виде да методе комуниста компромитују социјализам и све оно, што су они дтенијама радили. Најпосле, ако хоћете о томе да се још боље уверите, погледајте своје редове, не само код вас овде, вего и свуда у свету, na ћете видети да имате највеЕи број својих присталица међу новопеченим социјалистима, међу оним елементима који ниси ни примирисали социјалистичке теорије, а који су још ман>е што на пракси показали. (Д-р Сима Марковић: Зашто сте побегли од пас.) То данас не може бити предмет дебате, и о томе би се могли дуго разговарати, што данас није могуће, јер би ме то дадеко одвело од предмета. Господо, кад говоримо о проблемима социјализације, онда морамо да тражимо сасвим други пут за решење. Тај други пут представља данас задругарство, представљају кооперативе. Тај поќрет задругарски једини је у стању, који може довести до социјализације. Разуме се, и он може то да учини једино онда, ако буде исправно вођен, и ако схвати своје задатке онако, како их је потребно да схвати у данашње време. Ја нарочито;наглашавам ове речи у данашње време. Ми наиме данас још не можемо говорити о потпуној социјализацији с поиоТу кооператива, док не буду извршени многи и многи предуслови. Два су најважнија и најглавнија проблема, кој.и се данас стављају насуврот социјализацији. Први је морални вроблем. Господо, немојмо се варати, ми данас живимо у доба и моралне деструкције. Кад се у данашње време хоће да изводе социјалне реформе, а треба да се изводе, онда је то најтежи задатак због.тога, што је и морал претрпео деструкцију, те би заправо требало тек стварати један нов морал, да се може очекивати нов економски и социјални живот и препород. Проблем организације представља такођер један проблем. Без организације не може бити социјализације. Има теорија које кажу, да не може бити нп говора о социјализацији производње без сбцијализовања консума. Потребан је дакле прво рад у правцу социјализације консума, па онда и у правцу социјализације производње, потребна је једна велика организација посла, без које се не може кренути напред. Ако ми поведемо такву политику да рмогућимо овај процес, ако држава помогне томе, онда је она за социјадизацију учинила највише, што је могла. И зато је потребно унети у Устав извесне установе, којима се предвиђа ограничење својине. Владин нацрт Устава је то предвидео и питање је само, да ли су довољне мере, које бн предвиђа. To je ствар