Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешќе

147

исти значај, који има бољшевичка странка у Русији, n да њени шефови имају онај значај, који имају Лењин и Троцки, ја бих вам онда у овој држави допустио сваку федерацију. Као што је Пруска као камен темељац држала јединство Немачке, тако 600.000 чланова комунистичке партије, организованих.као што су, држе целу Русију. Г. Марковић пребацује нама демократским буржоима, да не поштујемо ни принцип једнакости. Политичка демократија, као што знате сами г. Марковићу, наслања се највише на тај принцип једнакости. Ми бар овде у нашем режиму дајемо свакоме члану друштва један глас. У Русијимефутим, док 5000радника имајуједног представника у једном Совјету дотле 25.000 сељака имају такође само једнога пргдставника у том Совјету. У Русији 5 сељака вреде као један р.-дник. Земља у којој 5 сељака вреде колико један радник, то није земља једнакости. То је несумњиво, господо. Г. Марковић нал! пребацује да не поштујемо слободу. Поштовање слобода графанских то је такође једна битна тачка демократског програма.Мефутим, оно што се највише пребацује бољшевичком систему у Русији, то је баш то непоштовање слобода. Ви знате врло добро г. да се та земља држи диктатуром мањине. Ви мефутим кажете да то није тачно. У лето прошле године кад су Бољшевици били пред Варшавом, кад су били победиоци и кад је западним државама било стало до тога да обнове односе с Русијом, онда је од две велике републике Француске и Америке за обнову односа са Русијом, постављен г. Лењину овај први и главни услов: да да опште једнако тајнр право гласа целокупном руском народу. Ако на томе слободном тајном гласању буде плебисцитиран, ако буде мзабран од народа, с њим ће се ступити у нормалне односе. Ништа лакше није било г. Лењину, ако му је стало до односа са Америком да пристане на услове, кад сам каже, да се држи љубављу тога народа. Тај би га народ несумњиво изгласао. Кад су бољшевици ишли у Пољску и били победиоци имали су два главна услова за мир са том државом. Први, да се Пољска организује по совјетском систему. Други да се створи првена пољска армија. Је ли то поштовање права самопределења малих народа? Није, Као што видите нисте ви апсолутно добри, ни апсолутно тачни. И због тога немојте се стављати на тај пиједестал неумитне критике и суверено осуђивати буржоазију. Једна друга партија, Koja je такофе дошла са једним новим нрограмом и са једном може се peiiH готовом концепцијод! о урЛјењу државе, то је партија земљорадничка. Ја сам у прво време констатовао код те партије извесну неодрефеност. Та се партија прво ставила на терен борбе класа. Она је правила конфузије које није смела да прави. Из редова те странке говорило се и говори се: Ми смо класна странка, која je против буржоаских странака. Počnemo, оно што je класа у друштву, то није професија. Класе састављају појединци, који су у једном економском систему, имају интереса да се тај економски систем одржи. На основу тога принципа буржоаски систем је онај економски систем у коме се налазе појединци, који приватну својину, и који хоће увећање приватне својине путем профита. То је класа економска, то је буржоаска класа према којој с друге стране стоји класа пролетаријата која нема приватну својину. Кад се стави човек на тако гледиште онда ја могу донекле разумети да су то два гледишта тако супротна, да она могу доћи у сукоб и у борбу. Али када се стави једна партија

на професионално гледиште онда ја не могу да разумем зашто би она била у борбеном ставу према осталим партијама, зашто би професије требале да буду једна према другој у оном односу у коме су класе једна према другој. Шта би требало да буде последица те борбе? Уништавање професија: једна професија да уништи другу, или све професије да се униште међусобно? Земљорадничка партија је на крају крајева изјавила да је за организацију државе на професионалној бази. Одмах ћу додати да ми се чини, да се друштво сад тако развија. Велика француска револуција разбила је професионалне организације, разбила је корпорације, она између државе и појединаца није створила ништа : с јрдне стране држава, с друге само јединке. После 40—50 година под утицајима који су познати опет је почело стварање професионалних организација. Али господо, то је за сада само једна тенденција, то није свршени факт. Да вам покажем да је то само једна социјална тенденција. Је ли професионална земљорадничка класа организована тако да већ значи једну пространу групацију која има јелну одређену професионалну свест? (Мих. Аврамовић: Јесте) Кажете да јесте. Како долази да 200.000 земљорадника из Хрватске немају класну свест, коју имате ви, већ њихови вофи имају исти професионални дух који има г. Продановић? Од куда то долази да данас Радић може наћи додирних тачака са г. ПродановиИем, а не са вама? Кад бисмо сада у нашој земљи организовали државу професионално, шта бисмо имали као резултат? Узмимо бирање по професијама и сељачку класу у Југославији. Опет би сељаци словеначки изабрали Корошеца, јер код њих преовлафује верски моменат, опет би сељаци хрватски мислили на сепаратизам и на републику и са таквим би убеђењима дошлн у Парламеват, дакле, жао што видите ми бисмо имали исти парламенат, исте политичке групације и исти утицај истих људи. Ja желим да дофемо до једне професионалне свести сељачког народа у нашој земљи. Желим, зато што сам за јединство народа и што желим да једна иста свест прожима нашег сељака од Љубљане до Ђевфелије. И желим то због Радића и због комуниста. С једне стране тај политички догматизам напредних странака, a с друге стране догматизам конзервативни.х странака, који су нама изложили у својим говорима г. г. д-р Лагиња, Сушник и још неки. Конзерватизам господе, које сам поменуо састоји се у томе што они заступају гледиште да унутрашње уређење наше државе има да буде онако, како caio га ми затекли, кад смо се ослободили. Они траже да стање остане исто онако како је било у АустроУгарској; да то аустријско стање и даље траје. То је, госпбдо, политички конзерватизам. и ја тај конзерватизам не могу да разумем. Ми смо то стање истина затекли, али ми не морамо и не треба да га и даље трпимо. Каже се овако, те покрајине, које смо затекли творевине су вепиког аустријског развитка народа, који је живео у тим крајевимг. Он их је створио својим дугим економскии животом, стога треба да и даље у њима живи тим животом. Кад бисмо ми тај принцип усвојили, тим бисмо најбоље бправдали идеју васпостављања покојне АустроУгарске. Треба знати једну ствар. Пошто су велике силе свршиле рат и уговорима о миру раздробиле Аустро-Угарску, почела је код неких од њих да се ствара идеја, да државе односно народи, који су сачињавали Аустро-Угарску монархију и живели у њој животом заједничким, да ти народи не могу данас да живе засебним животом, бар не засебним економ20 *