Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

152

XI. седница 15. фебруара 1921.године

теран у пропаст, све без његовог питања. И за четир године ти представници, изолујући се од народа и поставши независни, сачињавају законодавно тело, сачињавају ваш парламенат. Ту је јасно да народ нема контроле над таквим представништвом; да нема могућности да га опозове, ако види да оно не заступа правилно његове интересе: да нема могућности да га смени; да има једну једину да трагично посматра како његов изабраник у року од четири године систематски и свима могућим средствима, ако хоће, злоупотребљава његово поверење. На тај начин, ствара се једна каста „гешефте политичира“ посланика, једна парламентарна бирокрација. То није представништво народа. То је болест народа, и та болест не може трајати у једном социјалном организму, а да не нанесе штете народу и целом друштвеном организму. Ето у шта се, на крају крајева, изврће једно право и једна функција, коју тај „суверени“ народ гласајући, има. То је, у осталом. једна власт коју он може да бира—законодавна власт. Остале власти народ не бира. Извршну власт, праву власт, он не може ни да бира; а све остале власти, разумевајући ту и извршну, он ни на који начин не врши, не контролише, не смењује. Ипак то се у вашем језику назива режимом демокрације и народне суверености. Заиста, то је иронија, и ту иронију ви узакоњавате и у овом Уставу. И због те ироније, коју ви и у овом Уставу узакоњавате ми, као представници радног народа, морамо да протествујемо. Ви нама, комунистима, кад говоримо волите да кажете: „А у совјетској Русији? А како је тамо?“ (Мин. за Конституанту М. Трифковић : Једва један да нам то каже.) А овде, код ова два проблема: о суверености Краља и с њим заједно класе буржоаске и о суверености народа, код та два проблема, први отпада веР сам по себи, јер совјетизам изкључује монархизам, јер је совјетска држава републиканска. Остаје онај други суверени народ. У совјетској држави, он је заиста суверен. (Зар са совјетима?) Да, са совјетима, који су данас толико дубоко ушли у крв рускога народа, да их ни једна сила не може исчупати и никаква сила неће моБи срушити. (Мин. за Конст. Марко Трифковић: Ушли у крв рускога народа, то је добро.) Тамо дакле под владом тога режима народ јесте суверен. И то ћемо врло лако доказати. (Коста Тимотијевић: А нанижу по десет на један куршум!) Овде се наниже по двадесет на један куршум, само тај куршум добије онај, који ј.е ваше границе и вашу државу чувао, а тамо куршум добије онај који жели да прави милијоне! Дакле тамо је народ стварни суверен. Пре свега за уживање права и личних слобода испуњен је у Русији први услов, кога овде нема: Народ је економски, радни народ je економски ослобсфен. (Коста Тимотијевић: Који влада). Класа која је овде у посесији свију економских богатства, та је класа тамо пепоседирана. (Један глас: Дошла је друга класа, која је мање способна). Та друга класа, која је дошла, то је радничка. Она влада. (Момчило Нинчић: Боже сачувај, него неприкосновена класа чиновништва.) Састављена сигурно од капиталиста, по вама, господине а мефутим та је класа која влада радничка класа. Кад би се у Русији на челу и на дну државнога апарата налазило неколико тих бирократа, како ви то замишљате (и овде мислите на некога ваљда Кинеза) онда би се систем, на који реакција целога света три године напада, одавно одувао. Међутим тај је систем данас јачи него игде и икада и макар сви који су против њега, пропузили четвероношке,

што рекао Волтер, он "he јачати и живети све више у колико се такве бајке о њему више буду проносиле. Господо, у осталом ако вам време није на одмет, ја могу чинити екскурзије, али желим да пређем на ствар. Ja ћу изложити тачно факта, и што се као факта оборити не да. Ја не улазим у интиман живот совјетске Русије, ја говорим о совјетизму као типу државне организације. И ако хоћете, да саслушате, ви изволите чути факта, о томе. Тим фактима која се дају изпитати ја не желим ништа ни додати, ни одузети. У советској држави народ је суверен прво по томе, што је организован, затим по томе што је економски слободан, најзад по томе што je у могућности да власт непосредно врши. (Д-р М. Нинчић To није тачно. Цела производња....) Ja ћу вам на завршетку одговорити, г. Нинчићу, на такве примедбе о производњи, јер је један господин пре вас, мислим г. говорио о томе. Сад није реч о томе и ja хоћу да о започетим стварима завршим своју мисао. Ја вам кажем да у совјетској држави ниједнога момента власт није ван руку организованог радног народа, (Мих. Аврамовић Je су ли сељаци организовани за себе или су под капом радника?) Сељаци и од почетка револуције и у току револуције долазећи до сазнања о корисности овога система, одавно су у заједници са својим друговима радницима из вароши. Сељаци који су се под разним утисцима страних банди, белих, капиталистичких и осталих поводили по некад заовима, ти сељаци су остајали под контролом радника у првој години. У данашњем совјетском режиму сељачко представништво је толико у совјетима и у конгресима совјета, колико сви парламенти на свету кад се саберу немају. Све су професије организоване за себе (Министар Просвете Св. ПрибикевиЈт.: Ja hy говорити у Скупштини о томе, и једну ћу вам слику приказати.) Врло сте слабо о томе обавештени, Пошпредседник д-р Т. Томљеновић: Молио бих г. говорника да скрати свој говор. Он је четврти из своје групе, и изнимно му је допуштено да говори, јер у смислу пословника само двојица из једне групе у начелном претресу имају права да говоре. (Д-р Сима Марковић: Неѕча изнимака.) Живко Јовановић: Сва су господа данас говорили неки по сат и по, неки по сат, колико је хтео и у толѕе смислу нико није добио опомену. Ја сам последњи говорник и молим г. председника да ме пусти да говорим у толико пре, што ме господа прекидају (један глас: Има ли још да говори и г. Лагиња) Г. Лагиња има само једну кратку примедбу да учини. У осталом ако г. Лагиња жели да говори сат и по ја нисам тај који ичам права о томе да одлучам. Само кад сви остали могу да говоре, могу и ја да говорим без прекида док не завршим своју мисао. Дакле, сву власт врши организовани радни народ, и врши је као законодавну и као извршну тиме, што ни једног момента не оставља своје изабранике без кошпроле, што их може оаозваши у свакоме моменту што на њихово место у сваком моменту може друге изабрагаи. Тиме он збиља држи власт у рукама. Али не само тиме. Он ту власт и неиосредно кроз организацију врши. Он тиме сам и лично у вршењу власти узима учешТа. Тако он кроз своје економске и политичке организације бира, контролише, смењује и замењује своје изабранике па и сам активно администрира. Сам начин бирања у совјетским државама разликује се дубоко од начина бирања у буржоаским