Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

154

XI. седница 15. фебруара 1921. године

се народ више не да заваравати јер се и та варка почела разбијати и јер данас ГЈарламент све више иде у старо гвожђе. Зато што постоји принцип поделе власти и што законодавна власт није права власт. Представници у законодавном телу нису представници народа у правом смислу. Јер немају везе са народом, јер су изоловани. Закони који се издају све више губи везу са народом, и остају у народу нешто непознато, наметнуто. Ти закони онако исто као и народни представници у Парламенту губе све више контакт са масом. Они немају карактер еластичних и диалектичких какав је живот, него остају круте шеме; норме које се трпе кад се морају али које се не воле. И наши закони као и закони других буржоаских земаља не воле се, јер масе над којима се ти закони врше немају интереса за њих као што ни они њиховим интересима не одгбварају. Уз то законодавна власт може доносити законе ако то извршна власт жели. Само онда законодавна власт доноси законе кад извршна власт то хоРе. Према томе закони у овој држави, то су закони извршне власти. Законодавна тела оддискутују законе, али извршна власт je она, која како хоће и кад хоће те законе намеће. Ми смо то, господо, у Уставотворној Скупштини искусили. И овде у овом Уставном Одбору, то није нарочито потребно доказивати. У совјетској држави принцип поделе власти не постоји. Пошто данас у Русији нема поробљеног народа нити монарха, подела власти изчезла је самим тим. Тамо је законодавна и. извршна власт сједињена, тамо је и законодавна и извршна власт у рукама народа. Кроз организације омогуРено је радном народу да свакога момента има своје представнике у свима телима да их контролише да ли раде у интересу земље и народа. То је једна ствар, господо, коју не може нико, ма колико хтео, пореРи. Контролу над законодавном или над извршном влашћу наш народ ни у једном облику не може да врши. Напротив контрола у совјетској држави свакога момента може и над извршном влашРу да се врши. Може да се врши у Русији из простога разлога што постоје организације што се кроз те организације контрола свакога момента ефикасно и врши. (Светозар ПрибиРевиР: Постоје ли у совјетској држави закони или декрети?) Ви не можете, г. избрисати оно што постоји у совјетској држави. То псстоји и показаће се у будућности врло блиској св\да и свето, чему сте ви тако кисело смејали, све ће се то тада смејати вама. У Совјетској Русији постоје и Устави и Закони и декрети. (Светозар ПрибиЉевиР: Постоје уредбе које комесари израде и обзнањују.) И законодавна и извршна власт организована је колегиално и кроз те колегиалне организације кад је врше они је врше под контролом масе. Члан извршне власти је и члан организације и радионице у коју се враРа кад акте власти обави. Тако постоји стално струјање измефу оних који врше власт и оних који њу контролишу, и тај контакт постоји у сваком моменту. По предложеном пројекту Устава законодавна власт треба да буде организована у два дом\ Кад год се и где год се у историји ма која било установа владајуРе класе показала макар колико толико опасна тој класи, ова је ту установу желела да ограничи и ако је нужно да је направи импотентном и преполови. Дводомни систем овде треба да послужи томе циљу. Горњи дом треба да буде прави, чисто буржоаски парламенат, друго издање извршве власти. Доњи дом има по некога као што смо ми комунисти који вам Има још по некога од других

опозиционих или народних струја, има социјалиста, има републиканаца, има земљорадника, има још неко који вам нису пријатељи. То треба очистити и треба добити један горњи дом у коме се врло брзо и просто обезбеђује доношење оваквих закона какви тој владајућој класи требају. Поигаредседник д-р Т. Томљеновић: Ja бих Лlолио господина говорника, да ускрати мало свој говорЈер сте из групе која је сразмерно добила много више говорника, него ма која друга група, па имамо да свршимо посао, а знате да је споразум био, да се јуче заврши дебата и да смо ми пропустили да се заврши данас. Ви видите сами да се оваквим начином и оваквим поступком изазива реакција и онда се ствар само отеже. Живко Јовановић ; Што се доњег дома тиче, у буржоаском парламентаризму његова се законодавна функција и његова власт. (Жагор) У тој новој шареној лажи народној, коју је дао буржоаски пројекат Устава, законодавна власт остаје ограничена не само по функцијама коју врши, не само по односима према стварном суверенитету буржоазије и монарха, него остаје ограничена и по начину и по процедури којима функције врши. Он се сам не може састати не иоже сазвати, не може распустити и отворити. Ту скупштину тога представника, као бајаги, суверенога народа, треба увек и да отвара, треба увек и да сазива, треба увек и да распушта монарх, шеф извршне власти. То је и сада нама у Уставорној Скупштини било јасно показано неколико пута. Таква законодавна власт, онако је исто суверена, као што је „суверен“ народ, Извршна власт која се по форми састоји с једне стране из монарха наследног, с друге стране из владе, та извршна власт, је права власт у земљи, у ствари је неодговорна. Постоји истина пројектованих неколико тачака о одговорности јавне власти, постоји законодвна одговорност министра, али у овој земљи ми знамо да је било врло много примера кад су министри требали доћи пред сдговорност, и да је било мало примера кад су. дошли били пред одговорност, само незнамо за пример кад су бивали осуђени. Одговорност министра je опет само шарена лажа за народ. И тако извршна власт постаје и сама себе назива оним, што се овде у овој кући често пута понављало, државом. Каже се, не може држава кад се састане Уставотворна Скупшина почињати нов живот или изкочити из мртвих. Она је живела, она има свој континуитет, она је над парламентом, Држава и суверенитет парламента су две разне ствари, а држава то јета извршна власт Држава и континуитет извршне власти, то је континуитет владавине буржоаске класе. Сама себе је прокламовала државом и као што је буржоазија своју државу која је класна прокламовала општом народном кућом, исто тако је извршна власт себе прокламовала државом, и кнотинуитет своје власти назвала нужним континуитетом државе. За то извршну власт народ не бира. На тако опасну авантуру владајућа се класа не баца. Она је дала да се бирају чланови парламента у коме ће се водити приче, али над стварном власти која ради, народ неможе имати контроле ни утицаја, па ни преко избора. Њу он не може бирати. Ако је не може бирати он. јој исто тако не може одређивати антрибуције и она je неограничена. И у овоме Уставном предлогу има члан који ту неограниченост санкционише. То је чл. 86. где се наглашава, да та извршна власт може увек кад нађе за сходно да суспендује устав, да се стави изнад Устава и над законодавним телом и народом, да се прокламује државом и да као једина ствар државна власт господари у земљи