Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

159

денција за то без наше воље Hete се ништа оправити. Зато је сувишно о томе говорити. Што се тиче историјских покрајина, то Ви врло добро знате, премда се то жали Боже читало у новинама и у књигама да Аустрија није створила ни Хрватску ни Далмацију, него је грехом нашим Хрватска са Ческом створила Аустрију. Но како је створила тако ју је заједно са Ческом и уништила. Јер част не пребродива српској војсци с том. чињеницом да се окренула ратна cpeta, кад Хрвати нису хтели да бране своју домовину. Тако је, то је тачно, господо. Могу Вам у том погледу много тога приповедати. Молим Вас време је кратко. Господо век је овде са више страна речено и врло згодним озбиљним начином: Па зашто се неби могли natn, да до споразума дођемо односно Устава. Споразум је готов чим престану дифиденције, али опростите дифиденције са ваше стране према нама који стојимо на другом становишту. Чим ви федералистичке и историјске творевине тумачите онако како Ви тумачите залуду је говорити о споразуму. Ми се не можемо споразумети према једној ствари која је по нашем најбољем осведочењу и према историји најистинитија (Добацивање: Имамо и ми своје осведочење) али част и нашем осведочењу. Алп ја Вам кажем господо да оно што Ви разумевате под тим тобожњим нашим федералистичким Уставом, узмите на знање да te flotu дан кад te сви они који морају код овога суделовати нису хтели као једну праведну меру прихватити, и flotu te дан кад te то пожелети. Јер ја могу пожелети ја мислим да не грешим да је ово минимум политичких слобода и захтева хрватскога народа за себе. Минимум господо а све друге тенденције које сам ја не као бан него као политичка особа рекао, све те друге тенденције иду далеко преко овога. То је минимум, господо. Све друге тенденције, којих caAi и ја особина као политички човек жртва, иду flaae'ko и далеко преко овога. И још имају права ако тврде, да се свим тим нарушава наше народно и државно јединство! Молим да се ту изволите добро забележити. То је минимум. (Чује се: Али они тамо нису задовољни) Који они? (Чује се: Они тамо.) Дозволггћете, то te бити наш посао. да их ми удобровољимо и да кажемо на славу Божју за сад нека буде овако. (Чује се: Ви сте тај посао преузели.) Молим вас драги колега, да ви знате како сам ја што се тих послова, npeyseta или мешетарије тиче, далеко од господина Стипице, ја мислим. да бисте могли да ми верујете кад би казао: ако друкче судите, да криво судите. Ја рачунам самим менталитетом хрватскога сељака, а он чини 90% (Чује се: То је теорија!) Није теорија, негоменталитет оних 90%. Господо, ми питамо самоуправу, јер хокемо да не зависеки од моменталне флуктуације великих или малих странака у централном парла*lенту, уредимо послове код куке у окрузима или жупанијама, или како се то буде Bet звало, онако како te народ огромна BetuHa његова, рачунати и видети, да им je с једне стране у колико je људски Moryte најкорисније,. a с друге стране у колико је људски могуке најјефтивије. То је алфа и омега разлога са којима сам питао што ширу самоуправу и легислаторну самоуправу појединих покрајина. Јесте, то је нажалост она реч, која толику прашину чини и толико страха задаје. Ja сам казао, а и сад понављам, да ту нема никога плашити. Народ има сва права да установи две легислативе. Једна је легислатива централна за послове, које има да врши држава и за све државне послове, а друга је легислатива она,

која се тиче појединих крајева те државе, а она је исто тако добра, народна и здрава, као и она прва и Beta. (Чује се: А да доноси и јура проприо). Јест, јер смо ми сви бранитељи личне својине. Господо, нека ми се не замери, жалим што је тако дошло и што у истини седећи толико ја признајем да нисам кадар да дуго говорим, а жао би ми било, ако бих ма ово неколико персоналних жалца оставио, што ty сад казати. Г. Томљеновић се јуче, по моме суду, предале'О забасао у политику управе у Хрватској и рецимо мало право и у политику нашег суда и нашег политичког смера и нашег политичког надзора. У погледу управе у Хрватској он je међу осталим дао један суд, какав би вас морао застрашити. Ја сам у своме говору казао, да додуше управа у Хрватској није недостижно идеална, али да би могла ипак служити као узор неким мање напредним у том погледу земљама. Ја мислим, да у томе погледу нисам сувише казао, али г. Томљеновик je сувише рекао, кад је казао, да је то једна жалосна машина сама по себи страшна, јер да не даје народу ничега чега му треба. Ипак констатујем, господо, познавајући донекле ту управу, да te она самоуправа, коју владин нацрт нама нуди, народу дати много мање, него садашња управа у Хрватској. Колико год она била данас за поправку нужна и потребна. Ту се ми далеио размимоилазимо и ако је г. Томљеновик споменуо неке хрељинске младике, ради којих није смео да иде на изборни састанак, мени је жао што то у колико ja знам, г. Томљеновик није дојавио тамо, где је требао дојавити, или се можда обратио на коју ДРУ Г У адресу (Д-р Томљеновић: Нико није смео држати скупштине за три месеца). Добро је. Или се велим, г. ТомљеновЈгк обратио на једну другу адресу, за коју je имао права рачунати, да te ми као тадашњем поглавару земље то бити јављено. То је исто учинио и његов колега г. Деметровик. Г. ДеMeTpoßut je имао тако Hecpety једнога дана, дошао je у прелепом аутомобилу, а да је дошао само у горњем капуту, сигурно би прошао кроз село, јер је дошао у прелепом аутомобилу и то са два до три службена човека, које народ тамо није волео и онда му се трефио малер, да је аутомобил дошао са самим шофером. Ја сам био у уредовној служби и чуо сам тамо, да је телефон зовнуо некога. Пошто је био светац, то није било ни једнога човека ту, и ја из своје собе скочим на телефон и запитам шта је. Одговорено ми је то и то. Што је мени колега у-служби био г. ДеметровЈгк, мени иначе врло симпатичан друг, кад ми је то речено ја сам се онога часа.обратио ва телефон oHTajytH ко говори. Господину шефу уреда или среском предстојнику на најозбиљнији начин казао сам и захтевао, да се одмах теком ноки ствар извиди и да се чува интегригет особе господина Деметровргћа. Сутрадан дошао је глас, да ствар није била баш онако жестока, да је било много мање него се у први мах говорило, али кад би било штогод жеLntera и кад не би била одмах noMot при руци, био би г. Деметровић сам крив, јер колико сам касније дознао, он се обратио господину подбану мислеки, да бан о том не смије ништа да знаде, а подбан опет је учинио своје и тако смо дошли нехотице у малу неприлику. Господин колега Шимрак је узео ту у обрани своју особу. Ја му признајем да је он поднео писмену притужбу против нашег садањег колеге господину Брадици, али кад сам ја онако мало саслушао онога кога морам да саслушам да видим, може ли Брадица под кључ или не, онда сам био упозорен на текст те притужбе да је он